Zaplakat ću jer pivat ne mogu: Ne čeka me u dvorištu moja majka stara, neće više svome sinu vrata da otvara

ZAPLAKAT ĆU JER PIVAT NE MOGU
Nije moje tilo doma,
al je duša tam’ di triba biti,
kad se vratim, past ću na kolina,
rodnu grudu tada poljubiti.
U ruku ću uzet grumen zemlje,
a u drugu ljuti kamen,
prislonit ih tad na svoje srce,
od mog roda to je znamen.
Na grobove poći, upaliti sviće
i svakome odniti ću cviće,
pomolit se za njih dragom Bogu,
zaplakat ću, jer pivat ne mogu.
Sa groblja ću poći domu svome,
zaključanom, trnjem zaraslome,
ne čeka me u dvorištu moja majka stara,
neće više svome sinu vrata da otvara.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 06. lipnja 2021.