Hercegovačkim pustim selima
Pustoš.
Nema nikoga.
- Tekst se nastavlja ispod oglasa -
Vrime je davno stalo,
ne čuje se više ni žagor čeljadi,
ni komešanje ajvana ni živine.
Plač i graja dice su zanimili,
sad ćukad cvile negdi
po gradskim stanovima.
Tišina.
Nema nikoga.
Svi su negdi kradom otišli,
pognute glave i bez riči opraštaja.
Tamo negdi daleko ogluviše i oslipiše
i prave se da ne čuju dozivanje
vičnoga kamena
i zov stare krošnje,
čija debela ladovina
strpljivo čeka na svoja
dobro poznata lica
- Tekst se nastavlja ispod oglasa -
Tišina i pustoš
Nema nikoga.
Gore na nebesima zvizdan
tugu svoju zrakama krije,
čekajući da se u polju
pojavi težak sa motikom.
A njega nema.
Ni traga mu,ni glasa mu.
B.Lončar/Priče kroz Mostar i Hercegovinu
