Za svoje moje drage kojih više nema

Pogled često uputim ka nebu,
tada moje zasuzi mi oko,
otišli su voljeni na put bez povratka,
u nebeska prostranstva, gore visoko.
U noći pratim svaku zvijezdu sjajnu,
prepoznajem u njima sva ta draga bića
i pitam sebe čija je ono, što gasi se u trenu,
čija je ono zvijezda padalica.
Tužni jecaj srca nadglasa tišinu,
od bola ono ne zna kucati tiše,
za pokoj duša tada palim svijeću
za sve moje drage kojih nema više.
Ja znam da ste sretni sada
u plavetnilu nebeskog prostranstva
i znam da vas Božja ruka čuva i prati,
ali ipak meni nedostajete mnogo,
moram vam priznati, to morate znati.
Kada bi nebo dozvolilo posjet,
da dođem k vama i vidim vašu sreću,
dala bi vam tada čvrsto obećanje,
da neću biti tužna, da više plakati neću.
MOJI NAJDRAŽI, POČIVAJTE U MIRU BOŽJEM
Katarina Zovko Ištuk
Mostar 01. studeni 2022.