Jednoj Hercegovki.
Živimo u vrimenima di sve ima svoje rokove uporabe…
Počev od poznastava, veza, brakova, ljudskih prijateljstava, poslovnih suradnja, pa sve čak do rodbinskih veza i kumstva.
Zar ne bilo puno lakše kada bi i na ljudima bilo otisnut rok uporabe kao na brzo pokvarljivoj robi ili na prehrambenim artiklima.
Tada bi lakše čovik donosio odluke za koga se vezati, komu virovati, kome dati šansu, kome oprostiti, kome pružiti nadu.
Kome hebat sve po spisku, kome pružiti ruku,
kome otvoriti dušu,
kome pokloniti srce.
Vrimena bila kakva bila, ali postoje ipak osobe sa doživotnim rokom uporabe.
Njih čovik triba poštivati i čuvati.
B.Lončar/Priče kroz Mostar i Hercegovinu
- Oglas -
