To su bile te godine teške
posvuda se tada išlo pješke
jako teška bila su vrimena
i trudne su nosile brimena.
Te godine pedeset i osme
poslušajte te priče žalosne
jednog jutra tek svanula zora
ustanite u drva se mora.
Ja sam trudna
trebam brzo rodit
mislim da će mene oslobodit.
Kom’ kazivaš za svoju trudnoću
zima ide a ja drva hoću.
Preko brda pola dana hoda
kozje staze pa se sporo hoda.
Kad je majka drva nakupila
teško brime nase uprtila.
Do kuće joj četri sata hoda
brime teško, majka sporo hoda.
Kad je stigla tek na pola puta
obliše je hladan znoj i muka.
Dođe majka do Velike rupe
tad krenuše trudovi i muke.
Kad je dijete na svijet dolazilo
brime drva majku pritisnulo.
Tad nastade kukanje i jeka
da je netko čuje izdaleka.
To su čuli Ivan i Matija
pa su majci prvi priskočili
da bi porod malo olakšali.
Tad nastade prevelika zbrka
nema čime prerezati pupka.
Sjetiše se kosora u vreći
pa će s njime taj pupak presjeći.
Kad kosorom pupak prerezaše
u jačermu dite zamotaše.
Tad nastaju problemi i koma
Tko će drva donijeti doma?
Bolna majka drva uprtila
pa se takva kući uputila.
Do kuće je još dva sata hoda
bolna majka sve sporije hoda.
Kad je majka kući dolazila
sva su djeca mater zagrlila.
Draga majko šta si nam donila?
U jačermu šta si nam sakrila?
Kad jačermu majka razmotaše
u njoj dica brata ugledaše.
Tad nastade veselje i cika
to je naša želja prevelika.
Draga majko od srca ti hvala
ti si nama brata darovala.
Majko draga ti nam zdrava bila
nas osmero ti si odgojila.
Četri brata i četiri seke
da nam majko živiš za navijeke.
Ova priča istina je živa
hrabra majka i danas je živa
devedeset treću s dicom proslavila
njih osmero teško odgojila.
Rađala je hrabra hercegovka
usred brda noseć brime drva
bez doktora i bez medicine
,,Nek je sveto i slavno joj ime”
Ove stihove jednostavno moram objaviti…Pisano po istinitom događaju a stihove je napisao moj susjed Stanko Tolj .Događaj se zbio u selu Greda davne pedeset i osme godine…Bravo Stanko. Moj naklon do poda.
Ljiljana Tolj
