O smrti razmišljamo malo ili nimalo

O smrti razmišljamo malo ili nimalo.
Kad čujemo za nečiju smrt ili budemo na nečijem pogrebu onda razmišljamo o smrti, a inače ne, jer mislimo ima vremena do tada, neće mene još pozvati, mogu se popraviti jer još sam mlad itd. Život je kratak i nikada ne znamo ni dana ni časa kad nas Bog može pozvati da se sretnemo oči u oči. Pitam se što ću reći, kad se budemo gledali,
oči u oči, ja i ti, što ću tada reći? Što ćemo tada reći?
Dragi prijatelji onda ne trebamo ništa govoriti jer Bog sve zna.” Ja sad postavljam pitanje sebi, a i vama: “S čime ću doći pred Gospodina?” Isus nam kaže da svakog časa budemo pripravni, da će smrt doći kao lupež noću i kriomice. Opet nas opominje da živimo budni i oprezni jer kad se ni najmanje ne budemo nadali, da će on doći, suditi nam. Kaže sv. Grgur, Bog za naše dobro krije čas naše smrti, a to da se u svako doba nađemo pripravni umrijeti.
Moramo živjeti svaki dan kao da nam je posljednji kako bismo bili spremni kad nas Bog pozove jer kako piše na jednoj nadgrobnoj ploči: “Čekaj, doći će red i na tebe!”