MAJČIN KRUV SA SEDAM KORA
Još me vraća u djetinjstvo
miris kruva ispod sača,
za blagdane pekla bi se
ona slasna i pogača.
Još se sjećam tih vremena
kad smo bili djeca mala,
siromašni mi smo bili,
da idemo gladni spavat,
nikad majka nije dala.
Rekla bi nam nježnim glasom,
ajte djeco za stol sjesti,
pomolit se dragom Bogu,
što imamo, onda jesti.
Zadovoljni mi smo bili
za sve ono što nam sprema,
tihim glasom zborila bi,
spremila bi ja još svašta,
ali majka više nema.
Nemoj biti tužna majko
dovoljno je ovo nama,
da vaš otac nije umro,
sve bi bilo drugačije,
rekla bi nam u suzama.
Majčin kruv sa sedam kora,
odranio djecu njenu
i taj miris još osjetim,
čuvam ga k’o uspomenu.
Katarina Zovko Ištuk
Mostar 03. 03 2025.
- Oglas -
