Pravo čudo dogodilo je jednom vozaču iz Mostara koji je nekim čudom do Sarajeva vozio bez zastoja. Ovo je za rubriku vjerovali ili ne jer svjedoci smo ovih dana da su na tom prometnom pravcu zastoji i ogromne gužve, pogotovo na prilazima Jablanici i Konjicu. Krenuo je u iz Mostara u Sarajevo, ali ti prometni čepovi su do Konjica, poslije je Bradina tri trake, autocesta i začas je u Sarajevu. Kada je polazio žena mu namirila prenosni frižider pun hrane i pića.
-Šta će mi bona ovo ovoliko?
Neka bola nek se nađe.
-Šta će mi se bona nać. Mogu za sat i po bez išta.
Kakav crni sat i po, imaš li ti mozga? Ta vidiš li kolike su gužve?
-Ma neam pojma. Gdje taj svijet ide?
Šta ja znam gdje ko ide. Oni na more, oni drugi s mora ili se bezze vozaju.
-Ko će se bona bezze vozati?
Šta ja znam svakakvih budala ima.
-Znam da ima, ali baš takih da ima?
Ajde ne pametuj nego ponesi ovaj friz nek ti se nađe.
I tako naš junak uze taj frižider. Već ga je žena psihički ubila i pripremio se na gužve i čekanje.
I navi radio okani se onih tvojih pjesama. Javljaju oni uvijek kakvo je stanje na putevima.
On samo odmahnu rukom i uđe u auto. Nije ga ni upalio žena mu poslala poruku:
Nali auto pun goriva, ko zna šta se može dogoditi u putu.
Jok eto ići ću bez goriva, pomisli i krenu.
I nije ni izašao iz dvorišta nova poruka:
Idi preko Vojna, tamo ćeš na onim semaforima čekat bar po sata. Mraka ona navalila u tržne centre.
Normala da ću preko Vojna pomisli, ta nisam siso vesla.
Izađe polako iz grada i do Vojna dođe za čas i nekim čudom se odmah ubaci na M 17.
I tada nova poruka od žene:
Ima kamera kod Crkve u Potocima.
Uh kako je njoj u životu dosadno, pa me hekla ovoliko.
Očekivao je nakon kamere da će malo zagužvati kod one buregdžinice u Željuši, ali ni tu ne bi gužve.
E golemo vala da sam do Salakovca došao bez zastoja.
Žena šalje i dalje poruke koja on i ne čita. Samo srca udara na sve što šalje.
I ne okrenu su eto ga u Drežnici. Prešao na onom pravcu dva šlepera bez problema , a kod Komadonova vrela i jednu cisternu. Dođe i do Donje Jablamice i imao sreću da mu je zeleno na onom mjestu gdje su radovi. I već se pripremio na prvi zastoj kod Jablanice. I za divno čudo nije zastao ni tu, kolona je bila ali se kretalao bez zastoja. Taman kod Maksumića ga ubaci u petu pa pređe kolonu onom trećom trakom kada opet žena. Ovaj puta zove na mobitel.
I on se nije mogao javiti, dok ne pretekne sve do tunela.
Kada je izašao iz tunela on nju nazva.
-Šta si me trebala?
Da vidim đe si. Što se ne javljaš kada ja zovem.
-Bona vozio ne mogu se samo tako javljat?
Dokle si?
-Evo izašo iz Jablanice.
Aj ne laži ta nisi s helikopterom.
-Ne lažem ženo.
Nije bilo gužve pred Jablanicom.
-Ma jok bona.
Pa gdje su ta silna auta?
-Šta ja znam jedu janjetinu valjda pune one kafane usput.
Golemo, a sve kriza. A svi poletili na pečenje.
-Eto tako ti je. Evo ja kod one pekare gdje su kifle u Čelebićima.
Ajde polako i nemoj bit gladan i žedan.
-Neću bona.
I nastavi on dalje. Prometa ima, ali gužva i zastoja nigdje. Jedino polako išo kod one kamere.
Ako ne budem čekao vala ću u Konjic na vrijeme. Čim prođem Konjic eto me na Bradini, pa autocesta i na konju sam.
Na prilazu Konjicu nema gužve. Trlja on oči, naćulio uši neće li na radiju javit išta. Ušo u Konjic malo usporio kod nove kamere i bez zastoja prešao most i prošao semafor.
Čim ga je prošao obrisa znoj s čela i navi on svoje pjesme. Žena opet zove:
U koja si doba?
-Evo prošo Konjic?
Ma nije moguće bola, bola.
-Ženo jes moguće nije bilo gužve.
E koje si ti sreće. Da sam ja s tobom išla ne bi još ni do Jablanice došli.
-Eto vidiš do tebe je.
Ma mrš. Kome sam ja cijelo jutro spremala sendviće. Mogu misliti nisi ih ni tako.
-Nisam normala, pa nit sam gladan nit žedan.
Mogo si bar slagat da jesi da se nisam džaba mučila.
-Aj dobro jesam pojeo sam dva sendviča i bananu.
Mrš tamo stoko jedna što mi lažeš.
Evo policija moram prekinut razgovor. Slaga i spusti joj slušalicu.
Još jednom usporio kod Podorašca na kameri i dočepao se autoceste i s pjesmom došao do Sarajeva bez zastoja. Eto čuda su moguća i kod nas i na famoznoj M 17. Taman kada je stigao opet žena zove:
U koja si doba?
-Aeooo stigo sam u Sarajevo.
Ti si majke mi moje sretan da si se trebao zvati Srečko.
-Aj bona šta me heklaš više?
Ja se brinem za tebe a ti ovako. Čut ćeš me kada dođeš kući.
-A slušam te i ovako. Izdržao sam ja s tobom i gore.
Gora sam ja od tebe. I to mi je hvala za sve što radim za tebe.
-Aj hvala i aj zdravo….
HERCEGOVINA.in
