Biralo me: Ma, nemoj mi reć….ccc…znači nije tijo?!

– Čuli ti, prijo, ovo…?
– Kojo?
– Kažu da su se Škoro i Tonson tako zakrvili i da nan je, zbog toga, jope zajašijo na vrat ovi šejtan, kako’no se zove…
– Ojmisusovo ti bilo! Pa, di će se njizi dva svadit…naka dva Rvata?!
– I kuma!
– Ja, počem…i kumovi i pretelji i dobri Rvati…
– Eto ti… Živa istina! Poklali se ko dvi jetrve, et.
– Mo, ne virujen, seko!
– Ne viruj ti i dalje! Vidla si ko postade presidnik…
– Nu, pa, kad rđe netidoše Škoru….naki Rvat i naki isan…zna za lju’stvo i sve…
– Ev’, kažu da je Tonson zato kriv.
– Ujmoca…! Zašto bi on bijo kriv?!
– Kažu da nije tijo ić sa Škoron.
– Ajde đa’…? Ma, ne virujem ti!
– Pa, nisan to iz prsta izdojila…čeljad tako priča.
– Ne virujen, seko, da je on takav…naki pivač…i naki Rvat… Ma, ne virujen, et…!
– Ne viruješ, ne viruješ…pa, izašlo na teveju, bog te neću… Reče, brate, svašta protiv kuma, et.
– Tonson?!
– Ja.
– Ujmeoca Isina…pa, šta Škoro na to…?
– Ništa, šta će… Ne biše mu pravo, et…
– A, mojis’e…pa, di će se kumovi i braća klat tako prid očima svita…
– Eto ti… I sad svak svakom kriv…on njeme, a on njeme… A, drugima taman lipo došla kavga. Vika ti je tako.
– Ne virujem, bona, da Tonson nije bijo za kuma, ne virujen, pa ne virujem!
– Kad ti kažen, ženska glavo. Da je bijo, sada bi nan Škoro bijo predsidnik, a ne ovi, ovi…
– Ma, nemoj mi reć….ccc…znači nije tijo?!
– Ja, ja. Nije tijo! Baš tako.
– Slobodbože, pa to je, undak, Bogu za plakat…!
– Ee… A, kad je ovi pobidijo, svi jurtisali na Škoru. Sad jopet on kriv.
– Misusovo!
– Eto…taki smo ti mi narod. Vika svoj na svoga!
– A, Bog ti lipi da’…vamo kumovi, a vamo za vratove…ccc
– Et…
– A, Bog ti lipi da… Ža’ mi, brate, ko ćuki! Pa, di će se kumovi klat međuse?!
– A, obojica pravi ljudi. Rvati! I lipo pivaju…
– Pa, ja, bona. Od miline ji slušat, stro.
– Eto ti…
– A, Bog ti lipi da! Ccc…gadno do Boga!
– Ja…štaš…
– Šćeta da se taki naoposum ljudi međuse taru…
– Eto…
– Ccc… Gadno do Boga!

Biralo me