Živa istina kažu: K’oda si me poljubijo!

Kažu, živa istina…
Bijo, vaktile, neki stari momak, ‘nako baraba, bećar… ili vucibatina, kako bi ga,, pogrdno zvale žene, kojima “nije mirisao” ni iz daleka.
Svaku bi oblićo i svaku uvridijo, pa makar i ne’otice.
Naprosto je taki.
Ne zna inčije, nego se pošpiljivat, zaruživat, lajat i budalekat.
Ispičutura, rekle bi one.
A, nije bijo ni tako rđov u glavi.
Jok, seko!
“Nako lipuškast i životan i sve…
Samo, et…neda đava mira…voli povirit u čašicu i gotovo.
Zbog njegovih godina, mlađe cure su ga smatrale “ćilaberom”.
To ti ga dođe k’o neki pred-đuturumski stadij.
Prosida kosa; ćiverica na vrvu oćelavilao; drob do brade; puste dlake vire iz nosa…
Eto ti slike prosičnog ćilabera.
I tako, kažu, dođe toji ćilaber na mjesnu pijacu i ravno na štand ‘di je neka baba prodavala jabuke iz kućnog uzgoja.
Do nje, na niskoj štokrljici, sidi mlađahna unuka s iglama u ruci, k’o i svako pošteno žensko, u’ni vakat.
Kršna ki jabuka.
Čim ga ugleda, baba se nakostruši.
Svi su dobro poznavali toga bećarinu i nije tribalo priviše mozgati pošto je svratijo baš tude.
– Pooto ti ovo jabučica, baba? – pita gledajući u divojku, a ne i jabuke.
– A, ti bi ko tamađoje, kupijo, a? – odbrusi baba, ni malo blagonaklono.
– Što ne b’… Samo…crvljive ti, brate.
– Cr’ljiva je tebi glava, dragoviću…
Pričinjavajući se da nije čujo uvridu, stavi on dlan iznad obrva, nage se zera, pa će babi, zirkajući u divojku, k’oda mu sunce blišći u oči.
– A, pošto ti ovo, baba? Meščini da nije loše, a?
– To ti dam džabe, dragoviću…. Samo, najprin, saziđaj kuću, po mogućnosti na dva boja…
Pristani, beštimat…
Okan’ se lokanja i gostijone…
Nemoj vika plandovat i dangubit zali i jeto ti je…
Ala bi se načekala, jelde?!
Tako ti mu se baba naprišivala, a cura samo što se nije srušila sa stoličice od pusta smija.
Mal se, kažu, nije zakocenula.
Nikad mu u životu, priča čeljad, ne biše tako neugodno.
Vas zajapuren odmaglijo otalen i nikad više nije tu pomolijo nosa.
I općenito više nije bijo ‘nako nasrtljiv.
Šta ti je reć baba!
Naprišivala mu se za sve one koji su glas o tome dočekali raširenij ruku i razvaljenih usta.
“Ma, k’o da si me poljubijo”, govorile bi cičeći od sriće.
I da se biralo kakvog seoskog ‘arambašu, kokad bi izabrale babu.
Za sveosve.