Sodoma i Goroma
– Eto, ti ne viruješ ni da se muškadija žene međuse, pa, kako ću ti dokazat da jim sad daju i dicu, pa nemaju više mater i ćaću, ko Bog zapovida, veda dvojicu ćaća.
(Krsti se, pa zera ustukne od govornice, kao da je zalajala na nju)
– Bošsačuvaj, prijo; pa šta izgovaraš, oće te, bona, Bog pokarat!
– Pa, gledaš li ti visti, ženo?! Pokaro je, vidiš li… Ako muški ženi muškoga, ne triba ti gori strašnji sud.
(Ne prestajuć se krstiti, prija jedva dolazi do daha)
– Mo, kako će se, bona, muški i muški… (krsti se) Pa, je l’ to…slobodbože (krsti se opet i opet)…
– Đavliji vik, eto kako… Kažu da je to sad najnovija moda.
– Da se muški i muški…
(snebivajući se priko svake mire, umisto riči, ubrzano se krsti nekoliko puta uzastopce)
– Ja, ja…i ženske sa ženskim.
– I ženske!?
– Ja.
(Gleda je podozrivo, kao da nikako, pa nikako ne viruje)
– Ne viruješ?! Pa, eno sinoć ti bilo na teveju…dobili dicu dva muška, bona, pa, kako to nisi vidila…
– Dicu?!
(Od puste prepasti, ovi se put nije čak ni prikrstila)
– Ja, ja…ima toje siročadi, bona, koja nemaju nikoga, pa ji čeljad usvoji, ko svoje. I eto ti, sadak dadoše i tojim pogrdama.
– Kojim to?
– Ma, tojim pogrdama, kakono jim reču, hebla ji ti…što ženidu muški, muške…
– Gospe moja, šta je to na svit došlo! Ne mogu od stra’ota slušat, bona! Pa, diš dite dat tojim, tojim…ne znan, brate ni kako bi to nazvala, et…
– Smak svita! Strašnji sud! Sodoma i Goroma, eto kako.
– A, Gospe moja…ccc. Ne mogu virovat, pa da me ubiješ…ne mogu! Pa, tanisu dica na bacanje, Božje ti kiše!
– Mo, hebla ga ti, pa, svaki ti je dan na teveju. Umisto da se srame sebi u oči pogledat, oni se s tojim diče.
– Ccc…a, stvarno je došo strašnji sud, što veliš.
– Jašta drugo. Ima Bog i pravo da pripušće smak svita. Mo, nuti vidi…da dite nema matere, vego dvojicu ćaća, pa de reči, na što to liči!?
– Strašnji sud, brate, nema šta drugo bit.
– Tako ti je kad se svit proopači, pa nit se srami, nit se Boga boji.
Slušajući ove stra’otne visti iz pouzdanih usta, sritna prija, zanimila od šoka, pa samo u čudu vrti glavom i po koji put prikrsti.
Na licu joj, velikim slovima, piše da je stari, pitomi svit, koji je poznavala, zauvik nestao, a ovi novi, skaredni i brezbožni, ne želi upoznavati.
I biše joj ža što je čula zavu sramotu.
“Najbi volila da mi nisi rekla”, zaključi tmurno, uz teški uzdah i prikrstivši se još nekoliko puta.
