Nije lako pisat o ljubavi
Ka’ i sa životom na kraju uvik misliš da je moglo bolje
Znaš i nosiš je u sebi al’ ajde baci to na papir
“Pričaj mi o ljubavi”
Uvik će bit pretjerano, patetično
Jer ona je takva
Ka’ i cukar u slatkom
Samo puno cukra je dovoljno cukra
Bez njega to ni ne bi bilo slatko
Samo puno ljubavi je dovoljno ljubavi
Bez nje to ni ne bi bija Hajduk
Kad si sritan jer mu ide a od toga ništa nemaš
Kad si tužan jer mu ne ide a ništa izgubija nisi
Kad te ljuti a ljutnja te ne drži dugo
Kad ga braniš a znaš da je kriv
Kad te s lakoćom dirne
Kad ti pod kožu uđe
Kad ga nema da ti fali
Ako mene pitaš
Od sebe za njega bi dali
Znam…
Svi ćemo mislit da je naša posebna
Drugačija
Vridnija
Ma najveća
Dokazat drugima to ne možemo
I oni imaju svoju
Ne znam…
Nama je to više od…
Nama je to…
Nama je to religija
Misliš relikvija?
Ne, mislim religija
Odavno samo njoj pripadam
Još od vrimena kad si bija mali plavi okrugle glave
Zvali su te Štef Deverić
Čuli ste za taj izumrli običaj skupljanja starog papira?
Ti si ih volija listat
Stare novine
Nema veze šta još nisi zna čitat
Zanimljivo je bilo i samo slike gledat
Kad bi o’ša kod babe u kantunalu sobe godinama je leža Tempo
Ćaćini stari brojevi iz 70-ih
I dok još nisi zna sam zavezat špigete na crnim Puma patikama zna si za zebece, miljaniće, džajiće, holcere, žungule i šurjake
Zna si za Stari plac
Zna si za Hajduk
Zvučalo ti je to tako veliko
Ka’ Rambo 3
S njim je sve i počelo
Finale Kupa ’87 i Rijeka u Beogradu
Luda serija penala i Zoran Varvodić
Tvoja prva srića
Prvi put da si gleda i da si zna šta gledaš
Od tog trenutka i ti si nediljom popodne visija uz radio
A sada sport i glazba
I Edo Pezzi
Zvali bi te na parlafon
Oćeš izać vani?
Kad završi prijenos
Pa ka’ da ne’š sutra vidit rezultat?
Bile su to zadnje godine jedne jake lige
Jake godine
I mi jaki al’ uvik samo drugi, treći, šesti
Ta Zvezda nam je išla na živce
Bili su predobri
Al’ ni Bokšić nije bija loš
Tada nismo znali da će bit zadnji
Bija je
Neće više bit Milojka i prijatelja fudbala
Doć će rat i s njim mala neugledna liga
Dinamo više neće bit Dinamo
HAŠK ili Croatia svejedno
Trest će gaće svaki put kad dođu na Poljud
Ivan Grozni
Rapaić i Mornar
I Prale na sve strane
Vegeta na dresu
Champions league i šal oko vrata
Čuvaš ga i danas i drugi ti ne triba
Lipi dani, sritni dani
Postat će rijetki i sve rjeđi
Ka’ ono kad je Stipan dobija desetku u Maksimiru
Ka’ ono kad je Goran navija u Varaždinu
Ka’ ono kad je Vejiću silo na volej
Malo sriće a puno godina
Već dugo ne sličimo na sebe
I teško nam to pada
Čekamo al’ naše vrime ne dolazi
I već se s nama rugaju
A mi listamo stare novine
I ka’ navijači Milana
Živimo od uspomena
Dobro da ih imamo
Da znamo koga imamo
Ka’ i Ona koju voliš
Može imat loših dana, mana sto
Boru dvi
Sutra i koju više
Al’ tebi je lipa
Za nju se diše
“Ja san tebi lipa jer me voliš”
Tako i mi volimo tebe
I čuvamo te doli
Pedalj od glave
S live strane
Na zastavi života tvoje su boje
Ako mene pitaš
Ljubav, ljubav to je
Sritan ti rođendan Hajduče
Autor teksta: Stjepan Svalina
