uvoruka ko i ti
(Rat i mir)
– Šta ti ona mašina nako lupa, bona nevista…koda je prazna?
– Nije puna, pa zato.
– Misusovo, kako nije puna! Pa, što ne napuniš?
– Pa, neću valjda sa salvetom prat veš.
– Sa salvetom? Pa, što ji nisi čas’omice otkuvala u londži?
– U londži?!
– Ja, bona. Čas’omice na šporet i samo paziš da čudo ne kipi po šporetu.
– Ccc…u 21. viku ti bi robu otkuvavala u londži… U sri’ lita.
– Pa, študi, de… Bolje nego vako ko ti…najbolje nek prazna mašina buba i troši džabe struju.
– Sigurno imaš u pričuvi i onog pravljenog sapuna…
– Nego da iman. Lipo se nakriža sapuna u londžu, zburljaš u njeg salvete, prokuvaš ji i da vidiš mirluva i biline…
– Je, je…taj sapun baš smrdi, a od pine ni traga…ko kamen…
– Je, je…ali oni od tvoje matere. Ona ti je vika bila suvoruka, pa ne zna ni sapun napravit. Nježin ne valja, to je.
– Ccc…
– Mo, jopet; nemere svak sve znat, ne kažen ja…samo di li nježini sapuni, di l’ moji…iissss. Rastavilo ko nebo o’zemlje, eto ti.
– Iss, iss…
– Pa, je, ako ćemo po pravoj duši. Suvoruka, brate! Evo ko i ti.
