Čni ti se, bolan!
– Antiša…o, Antiša!
– Šta’e!
– Reko’, mogli bi malo do moje matere, nismo odavno bili…
– Aa?
– Reko’, nismo dugo do moje matere…
– Nismo dugo?! Kruv ti ćaćin, pa, nisi ni tribala dolazit ‘vamo! Samo što se nisi priselila k materi.
– Nije, bolan, čini ti se.
– Čini mi se…! Božje mi kiše, više si sad kod matere, nego kad si curom bila.
– Mo, nije, čini ti se, bolan.
– Čini mi se da bi najbolje bilo da se vrneš materi za sveosve. Da se džabe ne mučiš odajuć. A, šta ti računaš…?!
– Ja sam joj javila da dolazimo.
– Aaaa?!
– Tako da…
– Kruv ti ćaćin, jel’ ti mene namjerno dražiš il…
– Nu…
– Najprije si javila, pa tek onda pitaš, a…!
– Pa, nismo, bolan, dugo bili.
– O, bogara ti tvog ženskog! Niko me ne zna istrat ispameti ko ti.
– Nu…samo ti kažen, bolon…
foto: Hrvatski krški pašnjaci
