Čista srida
– Zašto ti, baba, uvik postiš?
– Nisam uvik, zlato. Danas je Čista srida. Sva’k mora postit.
– Zašto?
– Zato što počimlje korizma. Triba zera očistit i duv i tilo.
– Kako?
– Tako da se isan malo zuzdrži od mesine i žderačine. Da se više moli i tako…
– Da se mole Isusu, je li baba?
– Ja, ja…Isusu, oko babino.
(Zamišljeno šuti)
– A, zašto je Isus tako…
(Raširuje ruke čineći križ)
– A, dušo moja, zato što su ga razapeli.
– Ko?
– Pogani ljudi, sinko…žudije.
– Zašto?
– Nizašto. Zato što su šejtani, eto zašto.
– I On je umro, a?
– Je, oko moje, ali je treći dan usto iz greba.
– Kako?
– Lipo! Pa, Bog je, nu.
– Kako je, onda, onda…kako je On umrijo?
– Pa, zato što je On i čovik i Bog…pa je umro, i undak uskrsnijo.
– Ja ne bi da Isus umre!
– Pa, nije On mrtav, zlato… Uskrsno je i sad nas sve čuva ogozgar, s nebesa.
– Je l’ mene isto?
– Misusovo, jaštas’ ti mislila!
(Dižući pogled gore, put neba)
– A, zašto mi Njega ne vidimo?
– Zato što je Bog nevidljiv, Bog te pomogo.
– Zašto?
– Zato. Bog mora bit nevidljiv, nu.
– Zašto?
– Pa, zato što je Bog, missovo ti bilo!
– A, ja bi Ga vidila…
– Ujmoca! Vi’ćeš Ga u vičnosti.
– A?
– Nemere, bona, čovik vidit Boga, šta ti je! Ajti, oko babino, poljubi lipo križić, pa podaj babi ‘činaše.
Mora baba izmolit još koju krunicu.
Čista je srida.
Unuka zvučno ljubi križić; za njom i baba, još zvučnije, pa se naglas krsti započimajući treću krunicu ojutra.
Čista je srida, nu.
