Nopako i naoposum
– A ne vidiš li da ti je jedan čorap naopako, a mala?
– Ha?
– Nije ti toji čorap naoposum.
– Nasopun?
– Naoposum…znači s prave strane, a ne tako…
(Pokazuje joj na čarapicu desne noge)
– Vi’š da si to obula naopako,…je l’ vi’š?
– Ovu?
– Toju, toju. Viš da ti viri konac iž nje. Naopako, nu.
– Napako.
– Ja, naopako. Sad se lipo izvuj, pundak okreni naoposum.
– Osposum…
– Ta-ako, et… Viš da je sad lišpe, a?
(Kima potvrdno)
– Sve je lišpe kad je naoposum, nu… Kad dobro slušaš babu, to je naoposum.
Kad ne slušaš, undak je to naopako, et…je si sad razumila.
(Kima)
– Vi’š kako tebi baba sve lipo razoputi, jelde?
(Kima)
– Ma, ti si lipo babino oko, pametno, jel’ jesi?
– Aha.
– Eto vi’š. Sa’će tebe, tvoja baba još lipo naučit molit. O’š li?
– Aha.
– Lipo moje naoposum dite! Pa ćeš, možda, dajtibože, u časne, kad se tako dobro voliš igrat s ‘činašim.
– Ha?
– Ništa, ništa… Baba tako malo, sama sa sebon…
Tko zna…možda se dite baš voli “igrat činašim”, a možda i samo zato što nema naporuči kakve druge igračke.
Kako bilo, baba bi je volila dat u časne nego…aiiiss
