Nek’ ga obise mačku o rep
– Sritan ti Dan žena, baba!
– A..?
– Pa, danas je Dan žena, zar ne znaš?!
– Dan žena?
– E..pa, sam ti, evo, donila ćikuladu, ko ti meni kad sam bila mala.
(Bučno je ljubi u topli, mekani obraz)
– Ajde, moj sinko, kakav te Dan žena…
– Zašto ne?
– Pa, šta imaš o’toga, de…
– Evo imaš ćikuladu od mene.
– Dan žena….a, imaju li muškadija toji “dan”?
– Pa, kako će muškadija, imat Dan žena? – ušćinu je za obraz košto je baba znala nju, vaktile, kad je bila dite.
– Nu…imaju li, reko’, Dan muškadije?
– Iisss, znaš njizi. Jedan dan njima nije ni oblizak.
– Pa, ja…zato i pitam.
– Zato njima neće ćikulada u guicu. Šuti, dobro su nam dali i taj jedan.
– Nek ga slobodno obise mačku o rep, što se mene tiče!
– Neka uzmu i taj jedan, a, baba!
– Mo, bona, samo da zamažu oči s tojin. A, štoto se nisu privarili, pa babi dali štogod bemzijice…?! Oće…eno, sve se jagme…!
– Eee, to je baš tužno. Da nemaju mirovine oni koji je najviše zaslužuju.
– Eto, imamo Dan žena. Posro ji on, da prostiš!
– Prašćam, baba. Tebi sve prašćam…za sveosve.
