Sidim i nako dumam i misli mi odlutaše do pok. dida Joze …
Bože moj dragi šta bi on besidio da je živ na sve ovo, promrljah u sebi.
Sklopih oči, a moja sićanja ko’ zaigrani kistovi starog ( slikara) majstora nacrtaše mi dida za tren.
I začu se negdi meni dobro poznati glas:
Đava zna moj sinko koliko puta je isan u životu pribolio tu koronu stojeći na uzgoru ,a da toga nije bio svistan….
Bodo Lončar/Priče kroz Mostar i Hercegovinu
