Prije 10 godina jedan naš sugrađanin dopustio je da ga dragovoljno zalede u znanstvene svrhe. Mostarac je tako na današnji dan prije točno 10. godina ubačen u specijalnu kapsulu koja je zamrznula sve njegove organe kako bi se nakon isteka roka na njemu izvršila znanstvena istraživanja,
Specijalna vremenska kapsula otvorila se jutros, a naš junak je napravio korak u novi svijet. Kako je danas neradni dan nije bilo nikoga od nadležnih da počne sa ispitivanjima, a naš junak je odlučio iskoristiti dan da malo obiđe svoj rodni grad u kome je fizički bio zadnji put prije punih deset godina.
Nakon svega došao je u našu redakciju da podijeli iskustva s našim čitateljima.
Svjesno sam učinio što sam učinio. Znate prije 10 godina bio sam u velikim dugovima prema bankama, i odlazak u izolaciju mi se činio kao najbolje rješenje. Naime, postoji zakon koji kaže da sve to zastari nakon 10 godina i sada se nadam da više nisam ništa dužan bankama. Kada sam se jutros probudio u laboratoriju nije bilo nikoga osim stražara koji mi je rekao da nema nikoga na poslu, a mene je uputio u izolaciju na 14 dana. Kada sam mu rekao da sam bio u izolaciji 10 godina on mi je počeo prijetiti policijom, a ja sam napustio laboratorij željan one naše mostarske kave.
Iznenadio sam se kada sam vidio da na ulicama nema puno ljudi, a da ono malo što hoda nosi maske. Kada sam jednoga prolaznika htio upitati o čemu je riječ on se zaderao na mene da mu ne prilazim na dva metra i brzo se udaljio. Nisam bio bolje sreće ni s drugim koji me je pitao gdje ja živim i što se pravim mahnit, Mislio sam da ću biti bolje sreće kod jedne djevojke, a kada sam je zamolio da je nešto upitam ona mi je rekla Ne padam ja na te fore i otišla je.
Aj kontam odo popit kavu pa će mi konobar reći o čemu se radi. I na moje iznenađenje kavane su sve redom zatvorene. Vjerujte da sam se malo prepao pa sam kontao da je sve samo ružan san. Kada sam kod Rondoa upao u jednu rupu na cesti skontao sam da ne sanjam i da sam stvarno u Mostaru. Krenuo sam prema parku i ugledao sam jednog poznanika, znate da sam se baš obradovao i požurio sam prema njemu s ispruženom rukom da se pitamo kao ljudi, a on se počeo izmicati i vikati da nisam normalan.
Baš mi je vala bilo neugodno, i ugledam da ljudi izlaze iz Konzuma pa sam požurio tamo da bar uzmem neku vodu ili sok. Na ulazu vidim gužva, stoje ljudi i to ne blizu jedni drugima, pa haj stao sam i ja. Čekao sam nekih pola sata i kada sam došao na red zaštitar me nije htio pustiti jer nemam opreme. Kakve bola opreme, pa nisam auto da imam opremu, a on je rekao da se maknem jer će zvati policiju. Nisam ni pola sata bio vani, a već dva puta mi prijete policijom.
Imam rođaka jednoga izvan grada pa sam kontao odo ja do rođe on će mi reći što se događa, pa sam stao na Rondo da sačekam bus. Čekao sam tako sat, pa i dva ali niđe busa. I onda ide policajac koji mi kaže da mu dam dokumente. Ja sam mu rekao da nemam, a on je rekao da moram u stanicu. I dok smo čekali on me pita otkuda sam došao, a kada sam mu rekao da dolazim iz laboratorija, on odmah nazva hitnu koja dođe i odmah me utrpaše u auto ljudi u čudnim odjelima.
Doveli su me u neki šator počeli mjeriti temperaturu i kada su vidjeli da nemam rekli su mi da ipak moram u samoizolaciju. Kakvu sada izolaciju, pa bio sam toliko godina izoliran, ali džaba mi je objašnjavati. Daj adresu da te možemo obilaziti i idi kući rekli su mi, a kada su me vraćali ja sam skontao da u gradu vlada neki virus. Eto tako ne znam što da radim, odo ja opet u izolaciju, pa se opet javim kada ovo prođe.
