POGRIŠIA JESAN I SAD SE KAJEN
U sobi maloj, negdi daleko,
dok sidim u polutami,
srce mi bolno jeca i pita,
dokle ćemo ovako biti sami.
- Tekst se nastavlja ispod oglasa -
Da li je srića ostala tamo
di sviću najlipše zore,
di sunce miluje bistre rike
i naše plavo more.
Di poskok sikće na tvrdoj stini,
kadulja svojim mirom miriše,
di cvrčak piva po cile dane
i toga lipog još mnogo više.
Tamo di loza iz kamena niče,
i slasna smokva zrije,
di čovik danju naporno radi,
uvečer iz bukare vino pije.
- Tekst se nastavlja ispod oglasa -
Uz dobro vino često se znade
i ganga zapivati,
izisti pršut, iz mišine sira,
s pogačom što je ispeče mati.
Svu tu lipotu, ja san ostavia,
poša na put u nepoznato,
pa srcu svome sve san prizna,
pogrišio jesan i sad se kajen
za to.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 06. kolovoza 2020.
