Nemere to tako, mala!
– Vidijo san te danas kako istežeš vrat za’nim komšijom…što’no se koči s ćaćinim merđanom.
– Ma, daaaj…
– Aj, reči da nisi…
– C…
– C…jok, ja sam!
– Ne zanimaju me merđani.
– Nego? Traktor možda… Eno ćaćinom mi dvacet godina, još ko nov.
– Mogo bi me koji put provozat, a…hihi.
– Pa, šta vali da te i provozan?
– Ništa…hihihi
– Mo, ja…vidin ja da nema o’toga ništa dok se ne kupi merđan, a?
– Ajde, kan’mese!
– Ma, isto ti ne bi bilo mrsko, jelde… ‘Naki ko komšijin, a?
– Kan’mese, kat’ kažem! Tako mi čestitaš rođendan, a?!
– Ma, da je njegov, još, još…al’, ‘nako se kočit s ćaćinim…aiisss.
– Aj, pušći momka na miru…štat’ je on skrivijo?
– Nu, kruv joj ćaćin…sad ga još i brani!
– Aj, kan’mese!
– A, nemere to tako, mala, jok…vamo, ko tamađoje, s menom, a tamo škicaš na drugog.
– Kan’se momka, bolon! S tim si mi došo za rođendan!
– Kruva mi…nije mi to drago, jok!
– C…
– Ne, ozbiljno…
– Pa, sritan ti moj rođendan!
– Kokad bi to komšija zna bolje… Možda bi te koji put provozo u merđi, a?
– Odo ja…
– Diš ti?!
– Nastaviš li me dražit…
– Aj, dobro…neću te više dražit…đavlu i komšija i merđo! Znan ja da ti ne bi dala mene za sto merđa, jelde?!
– Aha.
– Nekako mi to govoriš po ladnoj koži.
– Aj, đavlu i ti i komšija i sve… Odo ja!
– Ma, diš sad kad smo ‘vako lipo zapovrzli…!?
– Komšiji!
