Oklen babi pare?
– Baba, oš meni ti dat para?
– Para?!
– Aha..
– Misusovo, od kud babi pare?
– A, imaaaš!
– Mo, oklen će baba imat, de…ta, ne restu pare u vrtlu.
– Imaaaš! Vidila saaam! Ubacila si tamo, tamo…u clkvi .
– Ojmisusovo, to je lemuzina, Bog s tebon.
– Ja bi isto lezuminu.
– Ujmoca…ta, nisi ti crkva!
– Da-aaj mi, babaaa…
– Mo, dala bi tebi, baba da ima, zlato…
– Imaaaš…
– Ujmoca… Baba ima samo za lemuzinu, bona. Ta, neću ti dat lemuzinu!
– Zaštooo…
– Zato! I sad dosta čančanja! Ščula! Eno ti mater, pa njoj dodijavaj s tojin.
– A, ona meni ne da-aaa…. Kaže nemam. Pare su u ćaće.
– U ćaće?! Jakuće! Zna se ko drži pare.
– Ko?
– A, ni’ko…
– Tata, a?
– Ma, jok, bona, kakav tata…
– Mama?
– Ama, ko je, da je, tebi neće u šake, znaš i sama.
– Baš oće…
– Eto kad oće, zašto undak od babe drljaš!
– Tako.
– Tako…zato što ne smiš od matere, a, mudrice mala?
– Smidem!
– Aj, dobro, nek smideš.
– Pa, smidem!
– Nek smideš, nu…
Da obrani svoju tezu, sunu ona prema vratima vičući iz sveg glasa:
“Majko, majkooo!”
Babi se “brci posmijavaju” od puste razdraganosti koju doživljava kao najbolju likariju za sve svoje bole.
