Biralo me: Nako

– Šta znači “nako”, baba?
– Nako…?
– Jel to znači “gadno”, a?
– Jok…nako je nako, nu…što pitaš?
– Kad matel pitala tatu kakva joj je fjizula; tata kaže “nako”, a ona se juti.
– Ljuti se…na tatu?
– Aha…jer je reko “nako”…je l’ to znači “gadno”?
– Mo, tako ti se reče kad ti se nešto ne sviđa vele, a neš to otvoreno reć…da se kogod ne uvridi, pa rečeš “nako”. Tako bidne vuk sit i koza cila.
– Aa?
– Eto, kazala san ti… “Nako” znači da nije baš zanilo lipotom. Sridnja žalost.
– Gadno?
– Mo, ne mora bit baš gadno, ali nije nešto, et…nako.
– Aa? Nije ruzno?
– A, nije ni lipo.
– Kako onda?
– Nako, eto kako.
(šutnja)
– A, zašto tata uvik kaze “nako”, kad ga matel pita?
– Pa, zato što mu je “nako”, nu. A, jašta ga stalno ispitiuje! Brige njega za frizuru i iskonice.
– A?
– Ništa, aj…iđender reć jednu deseticu, pa ćemo potlje iglendisat.
– A?
– Izmolit jednu deseticu, bona…baš si me prikinula…

Biralo me