Pričao jednom moj komšija Mate kako neki ljudi nikako da shvate zašto on toliko voli ‘Ercegovinu svoju.
On je dugo u Njemačkoj bio, nevolja ga natirala, iako ići nije tio.
Često bi spominjao ‘Ercegovinu svoju, naročito kad bi s ljudima popio rakiju koju.
Pa se svak čudi i pitali ga ljudi.
“Mate kad ti toliko voliš Hercegovinu svoju koji te je vrag tjerao ovamo, zašto nisi ostao živiti tamo ?”
Matu u oku suza zapeče i drhtavim glasom on im reče ” ‘ercegovina moja,moja želja pusta mene su natirala gladna usta. Dica moja, moji mili tići trbuhom za kruhom ja mora san ići. Prijatelju dragi nemoj da te čudi to je škrta zemlja, al duhom bogata. Di god bijo znaj zaboravit nikad neću svoj rodni kraj. Moja rodna gruda kojom se ponosim ‘ercegovinu uvik u srcu ja nosim”
Tekst: Branka Jukić
