Nećel’ me prikinut!
(Rat i mir)
– Da nemaš ti, nevista, slučajno une Soleja kreme?
– Soleja?
– Ja. Ruke mi se ništa ošušile, pa, reko, ti imaš tojizi krema, ni Bog ne zna k’liko…
– Soleja ti se zadnji put proizvodila za cara Jozipa, baba.
– A?
– Ili čak za Marije Terezije.
– A?
– Mo, to ti se više ne proizvodi, bona.
– Misusovo! Pa, ima zar u zadrugi, ako ti nemaš. Ošušile mi se ruke…
– To je ostarosti, baba. Nemere se starost zuzbit Solejom.
– Aj, nalet te ne bilo od mog Boga! Ako nedaš, nedaš! Trknuću ja do zadruge, pa nećel’ me prikinut, najbi volila, et…
– Iss, isss…
– Bićeš i ti svekrva, ne boj se…
– Jedva čekam.
– E, nećeš li dobit taku košto si sama, najbi volila.
– Daj ti Bože!
– Mm….štoš se usrićit! Ko i ja…
