Majkova
– Ko te ljuti, baba?
– Evo tvoja mater, jako drugi.
– Opet!
– Pa, vidiš da će vrime, a ona sat vrimena trokata na televun. Čeka da pokisne i ono zera sina, šta li. Ma, kad Bog nekog stvori naopako, džabe ti sve…
– To ti je grij govorit, baba.
– Kojo?
– Pa, tojo…iznosit na nevistu.
– Iznosit…?! Sve ti je to ko ‘činaš…ništa ti ne iznosim. Pa, jel vidiš da okr’će vrime, a ona ne benda…
– A, di je ono “Ne čini drugom što ne želiš da drugi učini tebi”?
– Pa, šta to ja činim, de…
– Pa, to…iznosiš na drugog, a sigurno ne bi tila da na tebe neko tako…
– Mo, dajti ja iznošenje po rebrin! Nek slobodno na me iznose, ako imaju šta. Ako ‘vako ostavim sino da kisne, košto ti mater, nek slobodno iznose… Pusto ne bi iznili da imaju šta, iisss…
– Iss…i zbog zera sina grišit dušu!
– Mo, da te ne bi zgrišila po rebrin, ščula! Neš ni ti kad budeš mogla, ne boj se. Najlašnje je plandovat, nu.
– Iss, iss…
– Bićeš valjala, na mater.
– Il’ na babu.
– Daj ti Bože, samo, meščini da nema otoga ništa. Majkova si ti, majkova!
