PRIČAO JE NAMA DIDA
Slušali smo priče starog dide,
dok smo zimi uz vatru sidili,
da je život njima težak bia,
ali da su uvik zadovoljni bili.
Radilo se od zore do mraka,
stvaralo se u tvrdu kamenu,
da bi sve to ostavili vama
u naslidstvo i za uspomenu.
Svaka bora na didovom licu,
imala je za nas priču svoju
i dok bi nam priča o životu,
pustia bi tad i suzu koju.
Najviše bi priča nam o baki,
koje više među nama nema,
suznih oči’ uvik bi nam reka:
To je bila najvridnija žena.
E moj dida, naš ponosu dragi,
volimo te najviše na svitu
još nam dugo pripovidaj priče
i daruj nam taj svoj osmih blagi.
Katarina Zovko Ištuk
Mostar 11. rujna 2022.
