Hercegovka je nakon dugog nagovaranja svoje rodice pristala izaži na spoj na slijepo s njenim radnim kolegom. Ajde bona izađi, momak je super svaka majka bi ga uzela za zeta, nagovarala je Iva svoju rodicu.
-Ma znaš da nisam za to bona, ona se nećkala.
Moja ti pa davno ti se bilo vrijeme udavat.
-Otkud ti znaš kad mi je vrijeme. I šta se ti petljaš u moj ljubavni život?
Kakav ljubavni život? Tvoj ljubavni život se sveo na gledanje turskih serija i plaknanja nakon njih.
-Mrš bona, šta mi popuješ.
Ajde bona izađite, ta neš pred oltar odma.
-Kakav crni oltar spominješ? Postaješ dosadna ko baba Manda s tim oltarom!
Ma samo pokušaj. Zoran je zlato od čovjeka. Kad ti rodica kaže.
Aj dobro kad si navalila izaći su s tim Zoranom.
I tako Iva dogovori mjesto i vrijeme izlaska. Dogovorila da se nađu ispod sata kod Projetanta u Mostaru. Vrijeme subota u pola 8.
Marica se spremila ko da će na blagoslov polja. Kupila u Zari novu jaknu, a pantale imala još od Marininih svatova. Jednom ih obukla. Malo su uske, ali upala u njih nakon 5 minuta natezanja. Frizuru joj pravili dva sata, prvo frizerka, a nakon nje i frizer da joj svaku dlaku utjera u vinklo. Na noge navukla starke koje čuva za posebne prigode još od fakulteta. Prava je sreća pomisli što noge ne rastu, pa su joj za razliku od pantala tene biti komotne. Nacrtala se ispod sata 10 minuta ranije, i čini joj se da vrijeme stoji. Od uzbuđenja nije skontala da je sat pokvaren i da stoji na 7 i 25. Zorana nema pa nema i kada se spremala otići dođe do nje momak sav zadihan i pita jeli ona Marica. Kada je rekla da jeste on kaže da je Zoran i da mu je žao što je okasnio 20 minuta.
Već tada sam ga trebala otpilati, pomislila je Marica, ali ko bi onda rospiji Ivi na oči, pa reče.
-Ništa ionako nemam pametnija posla.
Baš si draga i lijepo mi mirišeš, kaže joj Zoran.
Tad se Marica sjeti da od uzbuđenja nije ni stavila parfem, te u sebi reče jao koji šupljak, ali naglas reče: Hvala Zorane na komplimentu.
Ajmo popit kavu u Mliječnom, moram tu sačekat kolegu da nešto uzmem, reče Zoran, pa ćemo negdje dalje.
Ušli oni u Mliječni i on brže bolje sjedne preko puta televizora, a Marica preko puta njega. Naruči on dvi kave, bez da je nje i pito šta će.
I dok su ispijali kavu, Zoran se vrpoljio i gledao čas u tv, čas u mobitel. Znojio se ko da je u rolki majici na mostarskom čelopeku.
Šuti on, šuti ona. Iznenada Zoran poče psovati i klet prvo Arsenal, a zatim i Borussiju. Kakva je to bagra oboriše me na kladionici. Sad sam sve propo.
Čuj Marice aj mi posudi cenera da se idem popraviti. Vratim ti odmah mora mi kolega donijeti pare za 15 minuta.
Marica se zamisli, ali uze novčanik i dade mu cenera.
Eto mene za sekund, nikud ne mrdaj. Marica šuti, a ne zna šta bi rekla. Neugodno joj pravo. Ne sjeća se ni da je netko u turskim serijama bio u ovakvoj situaciji. Prođe malo dođe Zoran, ali kaže da mu druga nema. Ne javlja se, a on trenutno bez para. Ajmo mi u šetnju pa se on možda javi. Marica plati kave i krenu oni prema vrhu Avenije. Zoranu non stop stižu promjene rezultat na mobitel. Marici pravo neugodno, počela je klet i Ivu i babu Mandu, te sve ostale tetke koje su je morile s pričom o udaji. Pomisli u sebi da se bolje udat za biciklo nego za ovakvog tipa ko Zoran. Na biciklu bi se bar mogla vozati, od njega nikakve fajde. U šta je Iva gledala, da ga je svaka majka htjela za zeta ne bi mene zapo, davno bi se on negdje uhljebio.
Misli joj prekinu Zoran i kaže ajmo mi kod Roce na piće. Sjeli oni tamo, a Zoran se vrpolji. Marica ugleda da kod Bate sjedi Ivin muž s nekom trebom. Jadna ne bila rodica moja, da vodi računa o sebi, a ne o drugima bila bi sa svojim mužom. A jes poletila da se uda, a eto bar je babi Mandi i tetkama u selu srce na mjestu kada njoj već nije. Dođe konobar, a Zoran naruči dupli gin tonik, ona kolu, a ne prođe puno on osu paljbu po Barceloni. Ej imaš li mi dati još petaka Marice. Tu romansi bi kraj, Marici je dosta svega i pita ga je li došao na randes ili će cijelu noć igrati kladionicu?
Marice ti si ok, ai nisam ti ja za randesa. Iva me nagovorila da izađemo i dala mi 50 maraka. Na te riječi Marici se diže svaka dlaka na glavi. U sekundi se sve pobrka što su frizerka i frizer radili dva sata. Nije se htjela blamirati i samo je ustala i otišla. Samo da se dočepa one gadure Ive čut će je za sva vremena. U to joj zazvoni telefon i upravo je Iva zove.
-Da?
Kako su moji golupčići?
-Golubica je posrano, a golub je vjerojatno u kavezu.
Kakvom kavezu rodice moja?
-Sigurno pere čaše jer nije imao za platiti piće, a ti gaduro jedno još jednom mi probaj nabaciti nekakvog propalicu i kladioničara kose ću ti počupati.
Jao moja nemam ti pojma, pa on je Zlatan dečko.
-Ajde ne lupetaj, da mu nisi dala pedesetku ne bi ni izašao sa mnom?
Baš je kreten to morao reći. Meni i babi Mandi žao što si sama.
-Okle babe Mnade u toj priči sada?
Ma dala mi 100 maraka da ti nađem nekoga, reče Iva i ujede se za jezik.
-I ti i Zoran prepolovili pare, a ja ispala tuka, reče joj Marica i spusti slušalicu.
Nakon toga nazva babu Mandu prvo na mobilni, a pošto se nije javila onda na fiksni.
Alooooo ko je?
-Baba Marica je.
Di si jabuko moja?
-Evo me na medenom mjesecu.
Kakvom mjesecu lipoto moja?
-Baba udala se ja za onog koga si ti platila.
Kada si se udala ćeri moja?
-Baba nisam se udala, niti ću se udati. Pogotovo ne za neznane benevreke. Baba zapamti i reci tetkama i strinama meni je dobro i samoj. Udat ću se kada se zaljubim, a nikako za ove koje mi namještate.
Marica došla kući, Otišla na fejs i napisala status. Ostat ću slobodna neću se vezati. Mojoj rodici poruka varaj, varaj varalice…
