Jedan mladić iz Mostara danima se spremao na more. Sada ima dovoljno godina da ne ide s roditeljima, a vala su mu dosadili i prijatelji s kojima je po cijele dane u Mostaru. Cure nema pa se nadao da će naći kakvu na moru. Koju god zamjeri u Mostaru raja joj nađe manu. Te ta će ti ona vidi joj glave, te ona starija od tebe, te ona klempava, te ona nosi ružne cvike.
E sad ode on na more i neće mu niko popovati. Štetio brato godinu cijelu da ode na more ko čojek, a đe će Mostarac nego u Makarsku. Iznajmio na nekoliko dana apartman blizu plaže, a skocko prije polaska golfa šesticu. Nabacio mu ful opremu, i konta i napucan golf će mu biti saveznik u traženju cure. Računica mu je bila jasna: Ove naše je ionako teško zadiviti. Mostarkama je teško udovoljiti, glumice su to i u gradu, a tek kakve li su u Makarskoj. Domaće u Makarskoj su dobre, ali brate ko će s Dalmatinkama na kraj. Strankinje teško dolaze u obzir jer nije znao beknut ni jedan strani jezik. Bosanke vole golfove, a i možda se nađa kakva naša iz Hercegovine.
Prije polaska kupio nekoliko novih majica, a majka mu rekla da ponese prenosni frižider.
Neću majko, šta će mi to?
-Jadan ne bio neka se nađe. Ko zna šta se može dogoditi.
Aj bona ta nisam više dijete.
-Jašta nego jesi, ne pravi se pametan.
Nije se htio s njom prepirati i pristade na mali frižider.
Došao je i dan D. Noć prije nalio golfa do vrha, opro ga u praonici kod stadiona. Namirio muzike može mu svirat deset godina. Htio je biti spreman za sve žanrove, jer današnje cure svašta slušaju.
Ispred zgrade ga majka ispratila.
-Evo frižider. Da se nađe koja kavada, nekoliko pašteta i par boca vode. I nemoj daleko od obale.
Dobro majko neću daleko.
-Jesi li ponio osobnu i zdravstvenu?
Jesam bona, sve sam provjerio.
Uze frižider koga ubaci u gepek i krene. Nabcio cvike i izabro za polazak pjesmu Pišonja i Žuga.
Došao do granice. Kreno na Crveni grm, i sreća ne bi puno gužve.
Stigao sretno do Makarske. I onda jedva našao apartman. Izbacio stvari i gazda mu reko da im je plaćeni parking gore na magistrali.
Šta će sada krenuo gore s gazdom koji će ga vratiti u apartman.
Džaba licko golfa. Izbi mu glupi gazda jednog aduta iz rukava. Da je znao našao bi drugi apartman, ali gotovo je sada.
Mrtav je bez auta toliko dana. Ko će po njega na magistralu po žegi. Ostaje mu jedino šarm za plaže, a vala i nije nešto šarmantan ali eto.
Otišo nešto pojest jer je ogladnio. Naručio bečku i popio dvije pive i mal ga šlag ne udari kada je vidio cijenu.
Halo bola konobar šta je ovo skupo?.
-Šta bi ti htio? Glumit u Makarskoj gospodina, a ne platit. Malo morgen.
Nisam bola jeo na Stradunu, a i žilava ti je šnicla.
-Što nisi ponio paštete i jeo na plaži?
Vidio je da je đavo odnio šalu, platio je i otišao.
Ako ovako nastavi plaćati neće ni dva dana izdržati.
Navečer izašao vani. Gužva nema se gdje čovjek okrenuti. Sve cure ili s momcima ili u grupama. Probi se nekako do jednog stola. Do njega dvije cure za stolom. Odluči ih počastiti, mora od nečega krenuti. Reko konobaru daj meni Haineken, i počasti ove cure za stolom.
Konobar donese njemu pivo, a cure naručile dva koktela. Popi on još dvije pive i uhvati hrabrost da priđe tim curama. On taman priđe, a one se ustaše i odoše. Popi on još koju i ugleda samu curu za šankom. Osokoljen pivom u sebi priđe je upita šta dama pije.
Ona se okrenu, a on problijedi jer je cura iz Mostara.
-Šta je bola, ajd otpepaj od takvih sam pobjegla iz Mostara.
Osta on ko posran i ode platiti piće. I tu ga oderaše ko jarca, skupi oni kokteli, a ni piva nije jeftina,
Ode ujutro na plažu. Đe će nego kod žute kuće. Jedva našo mjesto za ručnik. Skupčo se on na ručniku i gleda oko sebe sve neke babe i obitelji s malom djecom. E baš nemam sreće, reče i nakon što se okupo zaspa jer je loše sinoć spavao. Pivo, umor i novi krevet su učinili svoje. Nije ni znao koliko je spavao, kontao po sata, ali sat kaže preko tri sata.
Nije ni skonto da je izgorio dok se neko dijete nije uprlo prstom u njega i reklo:
-Mama evo indijanca na plaži.
Kakvog crnog indijanca pomisli i ode brže u more da se ohladi.
Taj dan će pamtiti dugo. Izgorio ko tava, sve ga boli. Otišo u apartman i taj dan samo izašao pojest nešto. Tek došo, a zaliha para se topi. Treći dan nije mogao maknuti. Nije mu ni čega. Majka ga zvala i pitala je kako je na moru. On slago da je drama i da je sve ok. Navečer izašao malo do rive. Jedva i hodao kako ga je peklo.
Tek par dana sam na moru, a već mi je dodijalo pomislio je. Jesam vala i hajvan što sam došo u Makarsku.
Idući dan malo prošetao do plaže i nije skidao pamučnu majicu. Sjedio tako na klupi i do njega dvije cure. Po govoru vidi da su iz Bosne. Nije pušač, ali u torbici imao kutiju cigara ako mu za nešto zatrebaju. Brže bolje uze kutiju izvadi cigar i upita:
Cure imate li vatre?
-Imamo bola evo ti upaljač?
On zapali i uvuče zu sebe te se zakašlja umal se ne udavi.
-Šta je bola šta ti bi?
Ma ništa zagrcno sam se. Nego odakle ste cure?
-Iz Bosne, ta nismo iz guzice. Ti mora da si iz Mostara?
Jesam kako znate?
-Mi studirale u Mostaru vidi ti se po glavi.
Hoćemo li na kavu?
-Ajde može pa ćemo na kupanje.
Popiše oni kavu, naručiše još po kolu i sladoled i pozvaše ga na kupanje. On crn pođe u vodu s majicom one ga ismijaše.
-Kakav si ti muškarac. Kupaš se u majici. Aj bola budi muško.
Ne mogu izgorio sam skroz.
-Ti si i zagorio, inače ni bi naletio na nas.
Kako to sada?
-Ajde prošle smo mi tu školu u Mostaru.
Da ste valjale i udale bi se u Mostaru, reče on i ode ljut ko puška.
E vala mu je more dodijalo. Pare potrošio, našo cure nije, auto mu se peče na suncu, a on se ispeko ko vol na ražnju.
Sutra još će malo na plažu. Onu udaljenu od žute kuće. Kako nije imao više ni para ponijet će majkin frižider. Bila majka u pravu, valjat će i pašteta. I tako zametno se on frižiderom i put te plaže. Tamo manja gužva i on stavi ručnik u hlad. Malo će odmarati i večeras će spremati stvari pa sutra nazad.
I tako dok je dumao i proklinjao Makarsku, Mostarke i Bosanke spazio je u blizini neku curu. Ona sama i o svom brašnu. On bleno u nju ko tele u šarena vrata. Kada ga je pogledala on joj mahinalno namignu. Ona ga samo tupo pogleda.
Je li vruće curo?
Ona ništa ne odgovori. Ova me otpepa i bez pića pomisli, pa bar nisam na glavu otišo u kafani.
Uze ona neku knjigu i onda je skontao da je strankinja. Čini se Čehinja.
E telac da znaš jezike sada bi bar u priču mogao.
Mahnu joj on još jednom, a ona odmahnu glavom.
E jesam i ja sreće pomisli. Odo malo pojesti paštete i polako krenuti nazad u apartman. Izvadi on kiflu i paštetu Gavrilović.
Taman pošao da namaže kiflu kada Čekinja skoči. Gavrilović pašteta upita?
Ja majka mi namirila za plaže.
-Jao otkad je nisam vidjela.
Ti znaš naški?
-Ljetovala ja kad sam bila djete u Kleku u kampu godinama.
I ja sam tamo bio nekoliko puta.
-I sada ko da si iz Kleka došao?
Nisam otkuda ti to?
-Pa vidim da si izgorio, tako smo mi u Kleku gorili jer nema drveća.
Duga je to priča, nego hoćeš li malo paštete?
-Hoću naravno.
I tako riječ po riječ spariše se njih dvoje. Lijepo se ispričali, a ona kaže da je šteta što nije prije došao jer ona sutra ide kući. I on također izrazi žaljenje, jer i on mora nazad u Mostar. Tu večer su proveli zajedno i našem junaku je to bila najljepša noć u životu. Ujutro su se tužni rastali, ali je ona obećala da će doći u Mostar za mjesec dana.
Nastavak slijedi…
