Babina ‘čerma
– Ma, nu, baba…cabli iz mene ko iz vola. Kako, bona, tebi nije vruće u toj crnoj čermi, modri, kotuli, potkotuli, šudaru…?!
– Ko kaže da nije?
Samo što ja šutim i duram.
– Ma, duraš ti…mal ne reko!
– Nu…jašta drugo…šta imaš o’žuganja, de?
– Zašto onda ne skineš to sa sebe?
– Kojo?
– Pa, tojo sve što sam nabrojila…satare se čovik dok sve nabroji…plus debele štramlice i bate.
– Moca isina…! Pa, sad smeta i moja roba?
– Ama, ne smeta, Bog te pomogo, nego vamo kažeš vruće ti, a tamo natavuljala pola ormara.
– Slobodbože…taneću se zgolokrkat ko neki…opogrde ti nemoš gledat.
– Vako ko ja, jel?
– Ništa ja ne kažem, seko…eto vam…svak ruži svoj obraz…pa, ja…taneće moj, brige me se!
– E, baba da je tebe u Vladu…! Svi bi, vala, radili po tvom, samo da te se kutarišu.
– A, kutarisaćeš se, ne boj se! Najbitivolila da se more živ pod ledinu. Eee, šta li sritni isan dočeka, Gospe moja! Piii!
