Od ranog jutra treći dan za redom Jozo sjedi u kavani i pije. Naiđe mu kum Mate i zabrinuto ga upita:
– Jozo, kumašine što toliko piješ?
Jozo samo uzdahne:
– Ma pusti me kume.
– Ma šta je? Koje to brige te more kumašine?
– Punica mi je opet došla u goste?, na to će Jozo.
– Ništa strašno, poče ga tješiti Mate. Pa zar je toliko mrziš da danima bježiš iz kuće i piješ?
– Jok kumašine volim ja nju, ona ti je moje sunce, već pijano reče Jozo.
Mate ga onako zbunjeno pogleda i upita:
– Pa što onda tu po cijele dane piješ i bježiš iz kuće?
Jozo slegne ramenima:
– Moj kumašine, ni u Sunce nemereš toliko gledat !!!
