Hercegovačka mlaćanica bila Coca Cola

Gusle moje,gusle se ne zvale,
Bi li mene malo poslušale:
Ostavite njevjeste i dame,
Dosat biše i na njih galame.
Prošetajte,curice,na miru,
Dok o momcim’ sastavim lektiru.
Poslušajte moja braćo mila,
Kakva nekad vremena su bila.
Svi se momci gojili na selu,
Po stotinu skupi se na s’jelu.
Bilo danju il’ bilo po mraku,
Ori pjesma na svakom koraku.
NIje momke satirala škola,
Mlaćanica bila Coca Cola.
To ne znaju naraštaji mladi,
Kako se je patilo od gladi.
Vazdan kopaš da ispadne duša.
Sve zaludu kad upali suša.
Za kukuruz radi po Banatu,
Nisi znao ti za drugu platu.
Tko je im’o izobilja pure,
Tog su stalno salijetale cure.
B’jeli kruh je bio samo želja,
Opet biše pjesme i veselja.
Nije bilo cipele nit’ pume,
Opanke se pravilo od gume:
Kožetinu oputom prepleti,
Čim se skvasi ,odmah se razleti.
Tko je tad’ liz’ čokoladu,
Il’ vidio puter i pomadu.
Tko li kock’o,tko li žvak’o žvaku,
Pa se složno živilo u braku.
Kažu stari: “Tko pošteno radi,
Taj se nikad ne boji od gladi”
Nije narod ludov’o nit psov’o,
Ko je sada došlo vr’jeme ovo.
Malo d’jete Boga,Gospu psuje,
A to često od starijih čuje.
Čim se d’jete upiše u školu,
Smišlja ono lupešku parolu:
Pita ćaće za olovku pare,
Odmah trči,kupuje cigare,
Pa se onda krije po sokaku,
Cigar puši,a rasteže žvaku.
Kao princa matera ga mazi,
Svog jedinca kao bebu pazi.
A kad momak u godine zađe,
Odmah sebi,pravo “društvo” nađe.
Zabaci nešto vinjdačice,
Nešto jadno pustio bradice.
Pa provodi noći u kafiću,
I zarana nauči se piću.
Tu nauči kovat’ psovku svaku,
Pa je reže na svakom koraku.
U svom društvu nađe ohrabrenje,
Ne poštuje Boga ni molenje.
Kad slučajno dođe svetoj misi,
Na vratima redovito visi.
Dok se služba održava sveta,
Nešto bunca i druge ometa.
Samo gleda da ispadne frajer,
od takve mu mise nije hajer.
Još se hvali da je mangup bio,
Koliko je cura prevario.
I na koncu htio bi poštenu,
Da je uzme za buduću ženu.
Nađe neku po svom tabijatu,
Za prstenje dadne jednu platu.
Sat i lančić i još neku veru,
Dvije plate otišle frajeru.
Još ako je momak priznat bio,
Podosta je svata iskupio.
Pomogli mu i mama i tata
Da dočeka sedamdeset svata.
Sad se može bez imalo muke,
Pokrit’ trošak od svatske jabuke.
A kad prođe za malo vremena,
Sve jadniku naređuje žena.
Pa on svojim roditeljim’ veli,
“S vama neva živjet ne želi.!
Šta si majko i ti tako čudna,
Tri mjeseca žena mi je trudna.
Nemoj stara,da se praviš gluva,
Mora žena da trudnoću čuva.
Od kašike ne smi dizat’ teže,
Što pojede,mora biti svježe.
Od nje i to nek vam dosta bude,
Što će nekad da opere sude.”
Dođe vr’jeme da ženica rodi,
Jadni čovjek sa hitnom je vodi.
Il’ rodila kćerku ili sina,
To ne kuša ml’jeka materina.
Na bocu mu nasadila cucu,
Čokoladom hrani svoga bucu.
A kad buci niknu ml’ječni zubi,
Čudit će se “od šta ih izgubi,..”
Još bi mogla pjesma biti dulja,
Al’ evo mi od olovke žulja.
Tko je pjesmu ispjevao ovu,
Već vi znate kako njega zovu.
Nek se na me nitko ne nasrdi,
Markan jesam,a rodom iz Vrdi.
” Moj život , moja pjesma ”
Piše :Marko Golemac , Vrdi