Hercegovački ćaća svojoj ćerki i rodnoj Hercegovini
Postoji jedno meni drago misto di često boravim,
di se najbolje osićam,
di se moja duša najbolje odmori.
A di se ne moram najavljivat,niti pravit termine.
Tamo di ne moran kucati na vrata, tamo di osmih prikriva moje bore i ožiljke.
Tamo di pravo na mušku suzu nikad neće zastarit.
Tamo di svitlo se neće nikada ugasit.
ko’ ljubav koja se ne želi utrnut.
U ćerkinom srcu i na rodnoj grudi.
Tamo se ne moram pritvarati.
Tu mogu uvik biti,ono što jesam i što ću ostat.
Obični Hercegovac ,najobičniji hercegovački ćaća.
Sa ćerkom i u rodnoj Hercegovini provesti uskrsne blagdane.
Bodo Lončar
