Mi dica iz Hercegovine imalmo privilegiju što smo blizu mora pa smo ljeta provodili na našem Jadranu. Jedva smo čekali lita da idemo na more, a ove godine more nam je tako blizu, a ipak tako daleko. Ćaća kaže da je sam sotona u ovo upleo prste. Inače ćaća se borio u Rvatskoj, i uvik je govorio da se on za to borio da možemo slobodno na more. Ove godine šuti i ne spominje rat, a mater danima priča o nekim ljudima čudnog imena. Oni nam kaže brane na naše more.
U ćaće sve mora biti po pravilima, pa je jednu noć sazvao kućni stožer. Ćaća, mater, seka i ja smo sili u sobu na katu. Kaže ćaća ovo je tajna, ne smi ovo niko čuti. Evo moremo sada na more na 12 sati i ovo je moj plan. Moramo u tih 12 sati ući u Rvatsku, biti na moru, iskupati se i vratiti se na vrime. Ako se ne vratimo na vrime kaznit će nas, pa me zato dobro slušajte reka je ćaća. Nisam nikad u životu kazne platio pa neka tako i ostane.
Krećemo u subotu u 8 sati. Svi da ste u to vrime u autu i ko ne dođe mora vidit neće. Posebno je reka materi da se ne sprema ko da će na deset dana u Biograd na Moru. Nama dici je da do znanja da ne nosimo bile čarape. Nemoj da oni na plaži znadu da smo iz Ercegovine i da samo tu moremo biti na 12 sati. Šta iko mora znat da smo za njih građani drugog reda.
Ćača moremo li ponit našeg flamingosa što sii nam lani kupio, upiatao sam ja. Kakvog crnog flamingosa, ko zna oće li i nas pustiti, a ne tu tičurinu. Ponijeti samo osnovno, peškire i kupaće. Triba ostavit mista za ranu, a mater će namirit pite, kifle i paštete za doručak, a za ručak će ispohovat šnicle. Obavezno dva kila kavada ponit i vodu i sokove, nabrajao je ćaća. Mater je vrtila glavom i slušala zapovidi. Imate dva dana da se spremite i u subotu kreće Operacija Makarska. Ovo neću više ponavljati i dobro upamtite Ključni su tih 12 sati.
Jedva smo dočekali tu subotu. Ja bio ispred auta u 7 sati, Ćaća se pojavio u 7 i 10. Valja pregledati ulje i gume. Već u 7 i 15 je počeo galamiti na mater da požuri. Mater je izašla iz kuće 15 do 8 punih ruku. Ćaća prihvatio prenosni frižider pa ga stavio u gepek, a mater poče iznositi ranu, puna četiri cekera. Ćaća se poče derati na nju, ženo nećemo kampovati 5 dana. Mater kaže nek se nađe, ko zna šta nas tamo čeka. More bit da nam neće dat ni vode jer nemamo one đavlije potvrde.
U 8 i minut ćača upali naš ponos, naš mercedes i krenemo put Crvenog grma. Tri puta nas pito jesmo li sve ponili. Mi dica klimali glavom, a mater nabraja što je ponila. Ćaća navio CD s pjesmama iz Dalmacije. Došli tako u veselom raspoloženju do granice. Kaže ćaća materi da šuti i da će on govoriti. Ko zna kakva beštija more bit u onoj kući. I tako došli mi na red, Dade ćaća dokumenta žemi koja nas je prigledala. Dokle gospodo?
U Makarsku kaže ćaća.
Kakav je razlog?
-Kupanje i sunčanje.
Kakav vam je to razlog?
-Dica se zaželila mora, a i ja stara bi se malo osolili.
Šta kaže gospođa?
Mater šuti li šuti. Policajka upita je li vam žena gluha?
-Ženo odgovori kada te policajka pita!!!
Maloprije si mi reka da šutim, a sad oćeš da pričam.
Policajka nas dobro odmjeri i reče da auto stavimo u zasutavnu traku. Kaže da će nas provjeriti.
Ćaća ga parkira, a ona veli da otvori gepek. Čim se gepek otvorio granicom se poče širiti miris pita i pohovanih šnicli.
Zante li vi da možete biti u Hravtskoj samo 12 sati, upita policajka.
Dašta nego znamo, reče ćaća.
Pa kuda s ovolikom hranom?
-Eto ne znam ni ja, zbunjeno će ćaća.
Na kraju nas ipak pusti i reče: Ne zaboravite 12 sati.
Ćaća dade gas i brišući znoj reče materi. Mogli su nas sada zbog tebe i zatvoriti, te brže bolje poveća one dalmatinske pjesme. Ne prođe puno, a auto se počne trzati, te se brzo i ugasi. Ćaća gunđa i odjednom se udari po čelu. Zaboravio sam ulit gorivo, te se izdera na mater da je ona kriva. Stadošmo tako u nekoj zabiti. Samo se crvči čuju. Ćaća izaša na put i kaže štopat će do Vrgorca da kupi gorivo. Prođe 15 minuta i stade mu neki čovjek s traktorom. Pope se ćaća i ode po gorivo. Mater kaže da bi brže otišao na noge nego na tom traktoru, ali nije to smila prid njim pričat. Nema ga sat i više, kada ide vodi ga taxi. Nosi bidon od 10 litara i usu to u Mercedesa. Opet smo u igri za Makarsku. Ćaća galami na mater, kaže mislio da ona šta ne zaboravi, pa je smetno ulit gorivo,
Dočepali smo se neakako Makarske i ćaća kaže da nigdi nema takve lipote. Odmah nasu gorivo i onda smo otišli naći parking, ali sve puno i ćaća opet poče galamiti. Ajte vi na plažu drito pravo odavde, ja ću naći parking plac i eto me. Upali on sva četiri i reče da uzmemo stvari. Mater potegnula za cekerima, a mi dica za peškirima. Nismo se ni okrenuli kada odnekle policijac izbi. Ćaća kaže sad ću samo da žena i dica izađu. Čovječe ko da u noćni klub izlaze koliko stojiš izdera se policajac i kaže platit ćeš ti meni kaznu za ovo.
Prijatelju nemoj ako za Boga znaš jedva došli do mora da se malo osvježimo. Ne interesira policajca ništa on piše li piše i samo pred ćaču stavi listić s kaznom. Mi smo brže bolje požuruli na plažu dok se ćaća malo ne smiri. Došli na plažu i kod žute kuće nađemo i malo hlada. Mater brže bolje odnekle iščupa deku i zauze pola plaže. Mi smo okolo peškire postavili i mater nas pozva na deku da jedemo. Nama nije do jela samo da nam je u more, a mater ne da dok ćaća ne dođe.
Prođe dobrih pola sata nema ćaće. Mater se zabrinula. Mi smo čučali na deki i jeli pite, kada se pojavi ćaća. Mokar ko da je bio u moru, a ne na parkingu. Mater mu kaže da dođe jesti, a on galami i proklinje komunjare u policiji. Vidio da smo naši i odera nas, i onda parkimg tek nađoh poviše magistrale. Ima do tamo po sata. E da sam znao ne bi moja noga kročila na more. Đava uša u narod. Mater kaže da će ona malo prileći, a ćaća zapovidi: Dico u vodu, a ti ženo na sunce. Neš mi sada tu u ladu spavat, mogla si i kući ostati i sjedit ispod odrine.
Ni veselo odošmo u vodu, a mater ode na sunce. Ćaća ode naći radnju da kupi veliku i ladnu pivu. Mi ušli u more i zaboravili na sve. Niko nas ne zove, a ko bi nas i zvao kada je nakav Amar zvijezda na plaži. Amare ovo, Amare ono. Ko da je 100 Amara na plaži, a ne samo jedan. Izašli napkon, a mater zaspala na suncu. Izgorila ko ono nomadne kada je pržila džigaricu pa otišla na fejs vidit nešto. Tako je dimilo da je susid nazva policiju i vatrogasce. Ćaći javilo da mu gori kuća, pa doša s posla ko bez duše. Kada je vidio da je materi zagorila džigarica iskido joj žice od interneta. Nakon toga se napio da je jedva našo kuću.
Mater onako crvena ko rak prebire očima po plaži traži ćaću, a njega niđe. Ajder ti vidider đe je ćaća. Odem ja tako po plaži, kad iz jedneg grila pjesma se čuje, a ja prepoznah ćaćin glas. Piva s nekim one naše pisme za koje je vika da su bile zabranjene. Došlo vrime da slobodno možemo pivati naše pisme, znao bi reći kada popije. Izgleda da u Makarskoj ne vole te naše pisme i neko je zovnuo policiju i ćaća taj dan drugi puta dobi kaznu. Onako živčan počeo je galamiti na policiju da se on borio za ovu državu, ali to izgleda više nigdje ne pali i još ga odvedeše u stanicu. Ja požurio materi reć da su ćaću odveli, a mater se jadna crveni ko ona zvizda koju će ćaća uvik kleo.
Prođe satak kada iđe ćaća. Doša do nas i kaže kupite se idemo. Danas sam platio toliko kazni mogli smo na Azurnu obalu na ljetovanje. Mater onako crvena šuti smota deku i jami ove cekere i krenu za ćaćom koji je proklinjao komunjare, masone i sotone. Kaže mater moremo taxi uzet do auta, a ćaća se izdere na nju. Ženo tila si na more sada ga dobro zapamti jerbo moja noga više neće kročit vamo. Tako smo nekako došli do auta i natrpali one silne stvari i krenuli nazad. Ćaća odmah kroz prozor izbacio CD s dalamatinskim pjesmama i navio našeg Matu. Dico nema raja bez rodnog kraja i miline bez Ercegovine. Došli do granice, i prešli je bez problema u zadnji tren. Krenuli prema kući kada nas zasutavi naša policija. Ćaća popizdio i kaže da mu je dosta policije i da gu puste na miru. Ovaj jedan ne da sa sobom pričat i kaže rođak aj ti balon puši ovo je akcija hvatanja alkoholiziranuh. Zalud priča da smo bili na moru i na kraju ćaća naduva taj balon da umal nije puka. Ne trebam ni pričat da je platio još jednu kaznu. Bio u Rimu nije Pape vidio, mater izgorila i danima joj kupovali jogurte da izvuku opekline. Tu operaciju Makarska ćaća će pamtiti cili život. Od tog dana zabranjeno nam je u kući spominjat Makarsku i more, a onaj magnet s motivom tog grada odletio je s frižidera direktno u susidov plot i razbio se u tisuću komada.
HERCEGOVINA.in
