Svaki grad na svijetu ima svoje specifične izraze. Mostar je po tome nadaleko poznat i ono što čujuete u Mostaru sasvim sigurno nećete nigdje drugo.
Ne bi vala da si mi iz oka ispala!
Sašio se.
Hoćemo je pit?
Neko će oplakat.
Naložio se.
Ne przni mi po kući!
Nemoj me šupat.
Ako ti zveknem šamarčinu.
Normala.
Usro se u ćeif.
Ma mi to samo kofole.
Nakinđurila se
Care, kralju, legendo.
Vozdra.
Haj vozi, nije ti babo staklar.
Koja je to mustra!
Peksinluk
Svoj ti poso.
Sad kad pljusne.
Prošaltaj te programe.
Vidi što se prohalačila!
Taće tutkum, ne zna dvi pametne svezat.
Zrela si za degeneka.
Šta si me se svezo?
Aj ne seri!
Ustaj s tog betona, žao ti što si zdrav!
Glava mu ko Rondo.
A ‘ta ćeš ti,jes ti glava..
Napirlitala se.
Ušpicila se.
Jes’ to sve pomela?
…vala baš!
Ne trabunjaj.
Nidje veze.
Hablečina
E golemo!
Ne laprdaj!
Kako ti ne dodije?
E jest grdan!
Sve se nema a kosa se šamponom pere.
Jadan nebio!
Ne može ni meda na slamku.
Skelto skeltavi!
Mani se ćorava posla!
Đaba ti.
Zvizdan, čelopek
I tako dalje i tako bliže.
Nisam po glavi izgorio.
Šukno mu ga.
E neš više!
Briga me
Blenuo ko tele u šarena vrata.
Jok eto ti si!
Gori sve!
Lažeeeš..
To ti majki svojoj.
Gdje gori?
Šta mai?A e’o
Ne peglaj me!
