Kresanje grma (lišnjaka, lisnika, rašćina, lipnja, šušanj)
Ovo je bio jedan od težih poslova.
U Zapadnoj Hercegovini su se grmovi prestali kresati već odavno, a u Istočnoj se to zadržalo i do danas. Grmovi su se kresali između Velike i Male Gospe, uglavnom dubovina (hrastovina), jasenovina, tilovina……. Kresalo se malom oštrom sikirom, drveću je to čak bilo i dobro, dubovi su bolji rasli dok se kreso grm. Osim što je težak poso, tu je bilo i nezgodni scena, zmije se u tom periodu penju na drvaće, moglo se naletit na sršljenove, mrave.
Osičene grane su se slagale u denjkove i vukle do mista di se slago grm oko stožine. Najprije su se stavljale grane kljena, jasenovine, tilovine…dubovina na vrvu jer se lakše slaže.
Vršak grma se trebo fino završit, a i pokrit nečim da ne zakisne. Te grane sa osušenim lišćem su se zimi davale ovcama i kozama da brste. Bilo puno ajvana (blaga) pa nije bilo lako pripravit dovoljno piće (hrane).
Preuzeto od : Olga Marić/Priče kroz Mostar i Hercegovinu
