RIČI MOGA ĆAĆE
Pričao je meni ćaća
siromašni da smo bili,
radili su did i baka,
da bi dicu odranili.
Na ognjištu u konobi
visio je kot’o stari,
raštika i grah su često,
u njemu se kuvat znali.
Još ositim miris kruva
što se pek’o ispod sača,
za blagdane pekla bi se
ona slasna i pogača.
Nikad nismo žalili se,
bili uvik skromna dica
i nikada nismo krili,
zabrinuta, naša lica.
E zato sam drago dite,
dao tebi mnoga blaga,
isto tako ti učini,
da ne pate unuci mi.
Katarina Zovko Ištuk
Mostar 04. lipnja 2023.
- Oglas -
