SRITNO DITE
Kada diple zasviraju
i kad ganga složno krene,
zapivat bi i ja tila,
bude mi se uspomene.
Tad se vrate sritni dani,
u nizu se slike roje,
dok sam bila sritno dite,
mladosti se sitim svoje.
U daljini vidim selo,
od kamena što se stvori,
vidim svoju kuću skromnu,
što je zvasmo: Naši dvori.
Vidim dicu na proplanku,
dok čuvaju stada, skupa,
tada nije bilo svađa,
nit podjela, niti grupa.
Siromašni svi smo bili,
al vesela i dobra dica,
osmih nije silazia,
sa mrljavih naših lica.
Vidim ćaću , cipa drva,
u blizini majka stara,
u rukama pune kante,
nosi vodu iz bunara.
Prid očima sve se niže,
dok mi starost moja stiže,
svaka slika dušu hrani,
tako teku moji dani.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 14. 12. 2018.
- Oglas -
