Ćaća joj je gonjen sirotinjom 1889.,kad je ona tek prohodala, brodom otplovio u Ameriku…Ostala je s majkom,sestrom i bratom u skromnoj kamenoj kući okruženoj močvarom.
Nije ga bilo 10 godina,a kada se vratio,bio joj je stranac i takav ostao…
Kupio je ćaća veliki komad zemlje u obližnjem gradu,uredio kuću i okućnicu. Nisu dugo uživali u imanju jer
španjolica pokosi svu čeljad u kući osim ćaće i Mare…
Izrasla ona u prelipu divojku,crne valovite kose i najmodrijih očiju koje možeš zamisliti.Lipotica! Svi su to vidjeli osim ćaće slomljenog životom i gubitkom.
Bila Mara na derneku,Ilindan bio…Tamo se zagleda u Marka,prodavao karpuze koje su na imanju uz rijeku toga davnog ljeta dobro rodile. Bio lip ko slika!
Ubrzo Mara pobiže za Marka u Hercegovinu. Nije tražila očevu dozvolu,a ni putovnica joj nije tribala. Otišla je s onim u koga se zagledala i što je imala na sebi.
Ćaća joj to nikada nije oprostio…Kud ćeš bižati i još u Hercegovinu?!
Imanje i sve što je imao ostavi bratovim sinovima,a ona naslijedi samo,,nužni dio,,. Nitko se nije ljutio ,a pogotovo Mara i njen Marko.Tako je bilo u ta vremena… Iako je bila ćaćina jedinica,nije ga bilo briga što je sretna i izrodila mu brojnu unučad.Nije mogla zamijeniti izgubljenog sina u njegovom srcu.
Pobigla za Hercegovca! To je bio grijeh koji joj nije mogao oprostiti…Mara je poštovala njegovu odluku. Njegovo je i neka s imanjem radi šta hoće. Njoj je bilo lipo s njenim čovikom,a Marku nije trebao njen miraz,tuđi imetak…Hercegovac je to! Mara mu je bila najveće bogatstvo.
Iako je imala ćaću,za nju je ciloga života bio stranac. Izgubila ga je davno, prije nego što je španjolica pokosila njenu majku,sestru i brata…
Preuzeto od : Snježana Džakula/Priče kroz Mostar i Hercegovinu
