Kad pogledam tu ravnicu,
u srcu mi sva milina,
to je moja rodna gruda,
to je moja djedovina.
Djed je ocu kuću ostavio
i otac je isto učinio,
prije smrti rekao je sinu:
Ne napuštaj ravnu Posavinu.
U njoj su ti sva bogatstva,
u njoj ti je sva ljepota,
voli ovu svetu zemlju,
voli više od života.
Od Orašja, Brčkog i Odžaka,
preko Šamca, Dervente, Modriče,
od šargije, kad se čuju zvuci,
Majevicom i Trebavom, tad utihnu vuci.
Kad šargiju prati violina,
tada igra cijela Posavina,
igra kolo i staro i mlado,
i ja bi se pridružila rado.
Ali mene naučila mati,
da ja moram trusu igrat znati,
al Posavac uporan je bio,
Hercegovku, posavsko kolo
naučio.
(Pjesmu sam posvetila mojim prijateljima iz Posavine i svim Posavcima)
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 12. listopada 2020.
