OSTAVIT TE NEĆU SAMU MAJKO
Stalno mislim da li u svit poći,
jer svi kažu da je tamo bolje
i pitam se da li sve to vridi,
jednu suzu, stare majke moje.
Nevolja me goni da ja pođem,
ali sama ostade mi mati,
znam da bi je to bolilo mnogo,
nje’no srce neće izdržati.
Bez ćaće sam osta kao dite,
siromašne živia sam dane,
a mater je u teretu bila,
cili život borila se zame.
Kažem majci da pođemo skupa,
da idemo di će bolje biti,
kroz suze mi tihim glasom reče:
Grob tvog ćaće neću ostaviti.
Suze su mi potekle niz lice,
a duša se kidala od boli,
ne vridi mi svo bogatstvo svita,
od matere, koju srce voli.
Ostavit te neću samu majko,
niti groba svog pokojnog ćaće,
s čvrston virom u dragog nam Boga,
molit ćemo i Bog nama da’će.
KATATINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 05. rujna 2020.
