PISMO
Pisala je sestra bratu:
Kad ćeš doći mili brate,
pitaju me roditelji stalno,
što te nema, ne mogu da shvate.
Znadeš da su ostarili,
spominju te svakog dana,
tvoj odlazak mnogo boli,
najveća je to im rana.
Tješi otac stalno majku,
a ni njemu lako nije,
pa joj priča za utjehu,
da si sretan, dobro ti je.
A ja znadem stvatnost pravu,
da ti nisi sretan tamo
i da jedva čekaš i ti,
da se vratiš nama ‘vamo.
Boli mene tvoja tuga,
to što živiš u samoći,
zato i ja jedva čekam,
kad ćeš brate kući poći.
Što se nisi tamo snašo,
nemoj da te to ubija,
zbog tog’ sam se ja vratila,
jer se nisam snašla ni ja.
Shvatili su roditelji,
po povratku mome brate,
pa te molim da se vratiš,
to što nisi ti uspio, roditelji
će da shvate.
KATARINA ZOVKO ISTUK
Mostar13. rujna 2020.
