UMORNA SAM ANĐELE
Umorna sam ponekad od svega,
umorna sam od danas i sutra,
umorna sam od tuge i sreće,
umorna sam od mojih malih želja
i velikih snova,
umorna od čekanja i nadanja.
Umorna sam anđele.
Al’ neki čudni spojevi guraju me dalje,
tako to pretežno biva, kada se sretnu:
Sudbina i strast, tuga i sreća,
suza i osmijeh, snovi i pogled.
Ipak svakog dana koračam dalje,
koračam u neki, meni nebajkoviti svijet,
dopuštam realnosti da dopre u moju nutrinu
i nastojim shvatiti da se u životu
sve dešava sa nekim razlogom.
Život je serija prirodnih i spontanih sila,
neee, ne opirem se ja tom slijedu,
ja samo želim držati sve pod kontrolom,
ja želim život u nekoj normali i redu,
zato sam spremna praštati mnogo,
al’ ipak biti i ostati svoja.
Ma koliko god se trudim da shvatim
zašto je život ovakav, kakav je’,
uvijek na kraju priznajem sebi:
Ma živote moj si, kakav god da si,
ne želim te mijenjati.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 15. 06. 2020.
