TEFERIK
Na šta je svit iziš’o!
– I kažeš, drže se za ruke…?
– Nako ja Boga vid’la, et… Drže se, baš nako ki…
– Dva muškarca..!?
– Kažen ti, ženska glavo, svojim očima vid’la…
(Brzopotezno se krsti)
– Bošti lipi sačuvaj, aj, aj, aj… I veliš, nit to ima stida, nit se krije, nit…
– Ma, kakvo te krijenje…šta t’ je, bona! Baš akasta iđu, ‘vako, sridinom teste i ‘nako mašu rukam’ da ji svak živ vidi.
– Boš’ sačuvaj…!
(Krsti se)
– Ja se, malko, k’o obazdrem za njimon, kad, pogrda mi pokaza vako…(Pokazuje srednji prst) – vi’š pogrde!
– Ccc…priti ti, šta li…?
– Mo, đa’ te zapritijo…! To je, bona prezobrašćina!
– Ccc…vi’š ti beštije…
– Ja, ja…jadna ti majka, nesmiš ti u njizi pogledat, odman ti plaze jezik, ili se zagoloze ili druga brezobrašćina…pričala meni jedna…mmm, veli, svašta ti sad ima po testi…svašta!
– Ma, nisu se valda zagologuzili na sri teste, bošti lipi…
– Nusu se zagologuzili, ali bi da sam išta rekla.
– Ccc…Gospe moja…!
(U čudu vrti glavom)
– Bi, svega mi! Pa, i to znači prezobrazluk, bona (ponovo pokazuje srednji prst)
(prija, očito, nije upoznata s tim simbolom, pa stade, ‘nako iz daleka, ispitkivati)
– Mo, mila moja…i veliš da je tojo prezobrazno?
(Pokazuje očima na njenu ruku)
– Jašta veda prezobrazno, Bog s tebon! Skroz prezobrazno.
– Ccc…a, bošti lipi sačuvaj…
– Kažen ti, bona, ne smiš ti danas maknut s praga prez ćuke. I to onog velkačkog… ki medvid.
– Jašta ti misliš…
– Eto ti, seko…
– Ccc…mo, nemere isan virovat’!
– Et’…
– Ccc…Gospe Sinjska, na šta je svit izišo!
– Eto ti…
– Ccc…
