Koji ti je đava?!
– Kruva mi, mala, od kad su uveli toju Istambulsku, ti se praviš koda nisi ovdale.
– C…
– Džabe cokćeš, vidin ja sve…a, i drugi mi pričaju da si se ko nešto posilila, pa digla glavu.
– C…
– Reko’, da neš možda o’selit u Istambul? Tamoke, kažu, sve nosaju žene na rukom.
– Aj, kanmese!
– Pa, pitam, nu…da ne bude poslin “nisan znala”
– Pa i mogla bi, vala.
– Nu…šta se čeka. Požuri dok ti se nisu svi preselili vodek. ‘Svidla koliko ji čeka na granici.
– Šta će sritna čeljad! Bižo bi i ti na njijovu mistu.
– Evo, saš mi i njizi branit! Kruva mi, tebi je Istambulska udarila u glavu, mala, ko rakija!
– Oš ti da oden?
– Ja?
– Ti.
– Zašto bi da odeš..?
– Pa, šta ja znan…
– Eto viš, bona, da ti je nešto udarilo u glavu.. Sad je li Istambulska ili Vrancuska, boktepitaj!
(Ona se stica i bez riči ode. On u čudu)
– Nu…koji ti je đava sad!
*******
sticati – naglo razljutiti
