IVA -Đe si?
JA – Evo me, đe si ti!?
IVA – Jesi čitala? More!
JA -Šta more?
IVA -Pa ne more se na more
JA – Ma more , od 01.07. jučer su rekli!
IVA – Je’, evo ti čitaj. Predomislili se.
JA – Odmah mi pade šećer, a tlak mi skoči!
IVA- I meni isto, a izbacuje mi u uspomenama na fb svaki dan slike s mora od prošle godine, Tačno mi muka, eto muka kad ti kažem.
JA – Ma kako neće, svakom je muka. A kada se sjetim Makraske, ma šta ću ti pričat i onih plaža u Tučepima. Jao one ljepote more miriše, a okolo sve kamen- Volim vala vidit kamen ,ono baš volim.
Onda sam baš k’o kod kuće.
IVA – Ma što je’, je”. Ko ne voli tu ljepotu. A još kamen.
JA – Nego imam sad ideju. Ti znaš onaj “fotošop” dobro
Pa ja ću stat iza kuće na kamen, ma isti ko onaj u Tučepuma, a ti ubaci u sliku more.
IVA – More!
JA – Šta more?
IVA – Pa more! More, kako ne more. More sve kad ne more na more.
JA – Joj jedva čekam da kažu vidi kamenjarke na kamenu, ne može ona bez kamena. Da mi je samo znat kako se probila na more, a jučer bila u Hercegovini.
IVA – E ,je” vala. Kamenjarka na kamenu u vrijeme p(l)andemije.
Ma more kad ne more na more.
Daniela Škegro/HERCEGOVINA.in
