Onda najbolje svak sebi!
– Baba danas šetala njivama, pa veli da nisi dobro sadijo plast.
– Aaa?
– Da ti je otišo ukrivo…
– Ja…?! Da nisan dobro sadijo…?! Plast ti ćaćin, šta ti pričaš…!
– C…mo, znaš babu, bolan…
– Zadajen ti krušnu mrvicu, nađi ga ti ko bolje sadiva od mene, dajti šta got oš!
– C…pa, ne kažen ja, veda baba, čuješ li… Nakrivo, veli…
– Kruva mi, meščini da su njojzi nakrivo oči…tako joj kaži!
– C…ti odma’ planeš… Pa, šta vali ako se malo i nakosijo…
– Nakosijo…! Moj plast da se nakosijo…! Sunce ti žarko, ajmoder do njive, paš vi’t jel’ se nakosijo!
(Zgrabi ju za ruku i povuče za sobom. Ona istrgne ruku…)
– C…nejti više ništa ni govorit!
– Ajde sad, štas’ stala…pa, da vidimo znam li to ja sadit plast ili ne znan…
– C…ođavla ti išta i reko’!
– Nemoj se sad izvlačit! Kad moš na me potvarat, moš to i dokazat, ajde!
– C…aj, đavlu ti i plast! Brigrmese jel ukrivo il’ nije!
– Čuj…ukrivo! Kruv ti ćaćin, mala, pa jes’ ti ikad vidila kako ja sadivam plast, a?! Jes’ vidla?!
– C…ajde, bolon, štas’ navalijo na me! Eno ti baba…!
– Baba?! Pa, jel’ ona ikad vidila kako dijem plast, kruv joj babin! Je đavla! Nego, biće zamirila nekog drugog za tebe, pa me oće skudit priko plasta. Ko tamađoje, eno ne zna ti ni dit plast…
– Ajde, bolan…!
– Vidin ja kud to vodi! Sad najednoč ne znan sadit plast… A, Iruda ti živa i mrtva!
– C…a, možda se baba samo šalala, a ti, bošsačuvaj, ki da je glava u pitanju.
– Babi ti se ne sviđa momak, pa mu ni plast ne valja!
– A, kud me đa’ natenta, pa ti reko’!
– Aisss…sve se bojim da baba nije još štogoda zamirila… Možda ne znan ni otkivat kosu, naoštrit nož brusom, pa ni gonjat konje u vršaju…a? Šta kaže baba?
– C…a, jes’ dosadan s tojim!
– Eto…sad sam i dosadan! Pa, onda najbolje svak sebi…
*********************
plast – stog sijena
sa(dit) plast – napravit
potvarat – izmišljati, lagati
