Konstrukcija dvovodnog krova slamarice se sastojala od rogova od dubovih slabo ili nikako klesanih greda koje su postavljanje na razmaku do 100 cm. Na njih bi se kovale horizontalne slabo klesane malo deblje dubove grane na razmaku do 40 cm. Po ovim letvama bi se postavljali snopovi slame i na njih su se stavljale na razmaku i do 50 cm jasenje tanje granje koje nisu bile tesane. U narodu su ove jasene grane zvane žioke, tesane hrastove letve zvane su ruke, a rožnici su zvani glave. Snopovi slame su učvršćivani pomoću paljene žice koja se natezala između ruka i žioka. Žica se probijane kroz slamu pomoću drvene šipke zvane igla sa vanjske starne krova. Majstor bi slago krov sa vanjske strane a pomoćnici, najčešće mlađi momci bi iznutra vraćali iglu. Vraćanje igle u višim dijelovima krova je bilo prilično teško pa su zato unutra bili mlađi momci vješti penjanju.
Momci bi iglu vraćali tako da žica obavije ruke, a ako je rožnik blizi mogla se žica obavit i oko rožnika. Majstor bi na krovu izvukao iglu, zategao žicu i vezo je oko žioke.
Priča se da jedan pomoćnik nije znao da se rožnici zovu glava i na savjet majstora da žicu obavije oko glave i da iglu vrati, on je to doslovno i uradio. Majstor je dalje zatego žicu i svezao je za žioku. Tako je mladić bolno saznao da je uobičajni naziv za rožnike glava.
Preuzeto od Maroje Lukasović
