Reć’u te ćaći
– Nisam znala da si komunist, baba!
– A?
– Šta ti je to na stolu…srp, ha..?
– Srp, ja.
– A, čekić?
– A?
– Di je čekić? Srp prez čekića ne iđe.
– Nemoj ti da izližeš čekić po rebrin, ščula!
– Samo ti kažem…brez čekića moš bit samo napol komunist. Zapravo, tek jednu isu. Triba i petokraka. I ne smi tako za’rđat.
– Aj, rđo jedna…radije se primi knjige!
– Jel’ to kosir ili srp?
– Zašto pitaš?
– Pa, ako je kosir, manje si mi sumnjiva.
– Dala bi ja vaman, mlađariji, da požežete s tojim cilu njivu raži, ko mi vaktile, pagase ne bi tako rzala.
– Ama, bona, štas’ odma idiš! Samo lipo pitam; je si li komunist…da znadem? Aj, priznaj…neću nikom reć!
Baba se poče okr’ćat oko sebe tražeći maše oko lugare.
Unuka, surepica, vrcom priko vrata.
Na samom pragu dobaci kroz smij: “Re’ću te ćaći, da znaš!”, onako kako se njoj baba uvik pritila, i priti.
******
maše – metalna šipka (vilica) za protresanje žere (žeravice) u šporetu na drva.
