Čuješ se!
– Rekla san ti, bolon, da mi ćaća neda sidit s momcin.
– Is, iisss…a, što stalno okr’ćeš glavu od mene?
– C…
– Evo i sad… Da nisi zabegenisala drugog, a?
– C…
– Ili ti ćaća?
– Ajde, bolon…
– Pa, reči brate, ako ti se više ne sviđan…
– C…
– Pa, što onda, stalno okr’ćeš glavu u stranu, a?
– C…
– Reči, ka’ te lipo pitan.
– Čuješ se, bolon, po bilom luku…udavi! – – Aaaa….bili lu-uuuk! A, ja se već pripo…reko’, kobok je bacila oko na drugog.
– Pa, nemoj toliki luk ist, bolon…nemeš durat…to bazdi, sve kolje za oči.
– Ajdeee…taka cura, pa da joj smeta zerica češnjaka!
– Bazdi, brate, koda si izijo pet kila, et…
– Mo, srca ti, nisan tričetr’ česma bacijo u usta…nako, s nogu…
– Pa, jel’ ti znaš kako to smrdi, bolan ne bijo?
– Majde, ko je vidijo da češnjak smrdi! En, pitaj babu, paš čut… Bili luk se baš lipo čuje, nu.
– C…
